Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1
Imamo li mi predsednika? Imamo li ga? Šta je on nama, šta nam radi, gde ide, odakle se vraća. Zašto se vraća nama? U kakvom se stanju vraća. Šta nam radi, šta radi sebi. Voli li se predsednik kad se vidi, u šta gleda kad se pogleda?
Predsednik mora biti zdrav. Biti zdrav. On mora biti zdrav, jer šta je predsednik ako nije zdrav. Ako predsednik nije zdrav, to je naš predsednik. Predsednik mora biti lečen. On mora biti lečen, jer ako predsednik nije zdrav, on mora biti lečen. Mora biti uhvaćen i lečen. Mora biti uhvaćen onaj koji će uhvatiti predsednika da ga leči.
Predsednik ne sme imati okolinu, on je opasan po nju. Okolina koja ne zna oko koga je, nalazi se u opasnosti. Predsednik mora biti zdrav. On ne sme među narod ako nije. On ne sme da kopa rupe za kamen temeljac, kamen polažu samo zdravi predsednici, naš predsednik nije, a mora biti zdrav. Ako nije, razboleće se kamen i neće valjati temelj. Temelj će postati neuračunljiv, klatiće se na vetru.
Predsednik ne sme da laže, on ne sme da laže čak i kad mora. Predsednik koji laže ne govori istinu. Istina je da predsednik laže. Predsednik koji nije zdrav mora biti zdrav i ne sme da laže iako laže da nije bolestan. Predsednik koji ne laže ne mora da bude zdrav, ali lažov mora biti bolestan da bi verovao u zdravlje. Bolesni lažov mora biti predsednik. Biti predsednik. Lažov mora biti predsednik. Predsednik mora biti lažov.
Predsednik mora biti lep. Biti lep. Jebeš predsednika koji nije lep, a i ako je lep ko ga jebe ako nije zdrav. Šta će nama predsednik koji je lep ili nije ružan. Koji je nikakav. Predsednik koji je ružan može biti samo lepši. Predsednik mora biti zdrav i lep, on ne sme da laže. Ružni predsednik ne sme da laže ali ne ume da ne laže. Izlečićemo predsednika da bude više lep a manje odvratan, da se slika kako laže da govori istinu.
Predsednik mora da bude lep kao slika. Kao slika. Kao retuširana slika sa čistim rukama. Predsednik mora da pere udove, pre svega ruke. Predsednik mora biti zdrav, predsednik zna da je čistoća pola zdravlja, predsednik ne ume da laže, lažu ovi koji su ga uhvatili u laži. Predsednika niko nije zatekao u istini.
Predsednik se bori protiv zla. Protiv zla. Zlo se boji predsednika koji se bori protiv zla. Predsednik je pobedio mafiju i našao i ožalio sebe mrtvog. Sebe mrtvog u ubijenoj mafiji. Sebe nestalog među časnim svetom. Predsednik voli čast koju nema, čast mu je što je predsednik nama, a njima što nije njima. Od tolikih okolnih naroda nama je zapao, mi moramo biti srećni. Moramo biti srećni. Od tolikih naroda nama je zapao. I mi smo srećni na samrti. Na samrti narod je srećan jer ga smrt vodi u smrt.
Predsednik mora biti zdrav. Samo da je zdrav i da ne laže, samo da je više onih koji lažu da ne laže. On je pobedio mafiju, on je pobedio sebe u njoj. On mora biti zdrav, lekari mu udeljuju sapun i peškir. On pere ruke u vodi koja se boji u crveno. Predsednik mora da ima čiste ruke, ali gde da ih nađe? On ima samo reč koja ga izdaje kao i on nju. Samo reč koja ne valja. Koja ne vredi, ne znači, uzaludna je. Ali je ima. Predsednik ima samo praznu reč.
Predsednik mora biti zdrav da ne bi sekao rečima koje su prazne. Ima li lekara koji donose košulje sa kaiševima, jakim pređicama i dugim rukavima. Da sačuva nas od predsednika koji mora biti zdrav a ne može. Mora biti zdrav, a nije. I šta mi sada da radimo? Da se povežemo pored njega, zajedno u njegovoj košulji i budemo zdravi kao on? Da se sunovratimo kao samoubilačka sekta. Zato što nam predsednik nije zdrav, a svi osim njega znamo da nije. A on nas drži pod sobom kao da on nije a mi jesmo. I drži se blizu nas kao da smo mi jedini, kao da nigde nema druge blizine.
Predsednik ne sme biti paničar, on mora da smiruje strah. Predsednik je paničar koji se boji nedostatka straha. On mora biti paničar da bi nas ohrabrio strahom. On se plaši sebe kad ostane sam. Ne voli da se sretne u mraku kad nikada ne spava. On ne sme biti sam, ne smete da ga ostavite nasamo sa svojim narodom jer on nema narod.
Mi moramo biti zdravi. Biti zdravi. Moramo biti zdravi iako ima graška i soli. Predsednik mora biti panično zdrav da bi nas spasao gladi. Mi nećemo biti gladni. Imaćemo konzerve, raznovrsnu hranu. Magacine pune pirinča. Pirinač nas čini zdravima, so kvari krvne žile. Crveno meso. Crveno meso je štetno. Jedite crveno meso, ono daje snagu. Ima čvaraka, Srbija je puna čvaraka. Čvarci su zdravi, predsednik mora biti zdrav i on jede čvarke. Pihtije se jedu u penziji. Penzioner mora biti u dobrom drhtećem stanju pred smrt. Pihtije čuvaju krvne sudove, imamo pune magacine pihtija, krvavica, kavurme, safalade, debrecinera. Pune magacine papaka, butkica i pilećih šija. Pihtije će biti podeljene penzionerima, šta su poslednji dani bez pihtija? I kisele paprike. I kisele paprike, crvene i zelene. Kisele kao kiseli kupus u junu.
Predsednik mora biti zdrav a teško je oboleo. Naroda mu nema nigde, uplašio se svog nemira a mora da je oboleo. Narod je oboleo i na samrti je a predsednik mora biti zdrav. Bar da se stara o bolesnom narodu. Niko narodu nije ostao osim predsednika koji nije zdrav. Zato predsednik mora na lečenje dok ne pobegne iz kruga. Za njim ide latinično slovo Z. Abeceda umesto azbuke stiže iz Matuške. Slovo Z se na gusenicama valja prema Balkanu. Z caruje na Trgu Republike utisnuto kao panslavenski žig na čelu Putina. Nema srpskim šovinistima ćirilice bez Z.
U blizini je rat, ruski predsednik nije zdrav, nije nimalo zdrav, otekao je, podbuo i gleda vrljavo, izgubljeno i preteći. I ruski predsednik bi morao da bude zdrav, ali više nije. Odjednom nije, a možda nije odjednom.
I naš mora biti zdrav dok ne nađemo sebi najzdravijeg među bolesnima. Ali, teško je, baš je teško. Svi smo oboleli posrćući. Svi smo bolesni od svega. Svaka je bolest na našem spisku. Nema bilo koga koji nema bilo šta. I sve su bolesti samo naše, nigde u svetu ih nema takvih. Svaka se zove drugačije nego bilo gde. A ipak nas drži želja jaka kao poslednji čas.
Svi smo poludeli od čežnje za svežinom i lepotom.
