Draža Petrović, kolumna za ''Danas''
ČITALI STE U PRETHODNOJ EPIZODI KOLUMNE: Bankomat Eurobank-Direktne banke progutao je autorovu karticu marke MasterCard debit Poštanske štedionice, autor strpljivo čekao tri nedelje da mu je vrate, iz autorove matične banke poručili autoru posle tri nedelje: „Tu samo motka pomaže!“…
… autor procenio da je možda malo nezgodno da sa motkom ide u banku čiji mu je bankomat progutao karticu, jer se to prema pozitivnim pravnim propisima može okarakterisati kao oružana pljačka i teško razbojništvo, pa se autor odlučio da napiše kolumnu pod naslovom „Evo šta se dogodi kad vam bankomat proguta karticu“, jer se to ne može okarakterisati kao oružana pljačka, već samo kao teško razbojništvo.
ŠTA JE BILO POSLE: Autor shvatio prednosti kolumne u odnosu na motku kada mu je ujutru, odmah po izlasku kolumne, stigla SMS poruka sledeće sadržine: „Poštovani, Vaša kartica koja je zadržana na bankomatu naše banke nalazi se kod nas u ekspozituri… Molim Vas samo da nam javite kada biste došli da spremimo sve za izdavanje.“ Autor otišao na naznačenu adresu, kartica mu vraćena u obliku u kom je i ubačena inkriminisane večeri u bankomat, takoreći – dlaka s glave joj nije falila – posle autor dobio izvinjenje ljubazne službenice, dobio i izvinjenje ljubaznog člana Izvršnog odbora banke za digitalno bankarstvo, sve u svemu: Autor i Eurobank-Direktna su sada prijatelji.
Autor iz razgovora sa Bankom saznao da je najgore kad vam karticu pojede bankomat koji nije u izlogu banke, nego kao u mom slučaju u izlogu pekare, valjda jer bankomat u pekari po ceo dan gleda posetioce pekare kako jedu, pa negde oko osam uveče i on ogladni, te počne da guta kartice svakog ko mu priđe. Iz banke autoru poručili da će tu liniju – klijent-bankomat-službenici poučeni ovim slučajem poboljšati, te da će nastati revolucija u vraćanju pojedenih kartica građanima, što je mali korak za mene, ali veliki za čovečanstvo, bankarstvo i kolumnizam.
POKRET ME TOO ŽRTAVA BANKOMATA: Autor istog dana primio mejl od druga Voje R.: „Dražo, prijatelju, pišem ti ovo kratko pismo u znak podrške da izdržiš… Tvoj slučaj me je podsetio na moj. Ti čekaš tri nedelje a ja već dve godine…“
Čuvena profesorka prava mi kaže da je ona čekala mesec i po dana na izedenu karticu, koleginica mi kaže da je njoj jedanput progutao karticu koju nisu mogli da nađu u bankomatu, ispostavi se odjedanput da je celoj Srbiji, po azbučnom redu svih građana Srbije uključujući Kosovo i Metohiju, neki bankomat bar jednom progutao karticu, ali su svi ćutali o tom bankomatskom teroru & bankarskom zlostavljanju, i samo su čekali da neko o tome prvi progovori, pa da se ohrabre sve žrtve pojedenih kartica u regionu, na Vračaru & vaseljeni. I svoju priču ispričaju baš meni. I tako je sasvim nenadano nastao pokret Me Too žrtava prožderanih kartica, pun potresnih svedočanstava ljudi koji su jednog dana gledali kako im najdraže stvorenje, kartica, nestaje u čeljustima bankomata.
Shvatio sam da su neke od tih ličnih drama iz Aleja prožderanih bankarskih kartica mnogo groznije nego moja. Toliko ljudi me srelo na ulici da sam se naslušao raznih dramatičnih ispovesti. Mislim da su najteži slučajevi za koje sam čuo bili, ovim redom:
1) Slučaj jednog Vračarca kome je bankomat uz karticu progutao i taštu koja je rukovala njegovom karticom, pa ovaj posle prijavio banci da mu je bankomat progutao samo karticu, ali ne i taštu, te je tašta ostala u bankomatu osam meseci. Kada su posle osam meseci, na inicijativu supruge, kojoj njegova tašta dođe majka po ženskoj liniji, primetili nestanak tašte, iz banke su im rekli da je to nemoguće, te da to što se već osam meseci iz bankomata čuje uzvik „Upoomoooć“ nije ništa čudno, jer su njihovi bankomati – govorni bankomati, poslednje čudo tehnike. Kada su konačno zapretili da će o tome napisati kolumnu, jer nisu imali motku pri ruci, bankarski službenik je u bankomatu zatekao sasvim očuvanu taštu koja mu je drmnula šamarčinu i šutnula ga nogom u oblasti međunožja. Posle su srećno živeli do kraja života.
2) Slučaj jednog Zrenjaninca kome je bankomat umesto kartice koju je držao u desnoj ruci, progutao pljeskavicu sa lukom i kuglom urnebes salate koju je u trenutku rukovanja bankomatom držao u levoj ruci. Banka je prijavu primila, ali su mu pljeskavicu sa lukom i kuglom urnebesa u somunu vratili tek nakon 34 dana, kada je pljeskavica bila neupotrebljiva za konzumaciju, te i dan-danas ratuje sa bankom koja ne želi da plati odštetu za pljeskavicu sa lukom i kuglom urnebes salate u somunu. Slučaj će, kaže mi, terati do Strazbura. A ako ne uspe u Strazburu, blizu je Pariz, pa će u Pariz.
Ako ni to ne uspe, napisaće kolumnu, pa nek ide život…
