Nadežda Milenković, tekst za Peščanik.net, 14.2.2022.
Vlast je obnarodovala svoj izborni slogan. Začudo, iskren i tačan. Zajedno možemo sve. I stvarno, pokazali su da mogu baš sve a da ih niko od zvaničnih državnih organa ni ne zapita, kamoli osudi i kazni. Mogli su komotno da dodaju: možemo sve što nam padne na pamet. Ili da dodaju jedno g – za jednog možemo sve. Ili da prošire slogan na: iza jednog možemo sve što nam padne na pamet.
Ime tog jednog će ponovo, protivustavno biti na republičkim, beogradskim i nekim lokalnim listama umesto imena stranke. Da li će biti i na listi za predsednika – vlast drži u tajnosti. (Tekst je pisan pre objave Vučiča da će se kandidovati za predsednika) Razmatra se. Čuće se. Saznaće se sa nadležnog mesta. A mi ćemo kolektivno da se zaprepastimo kao u Kralju Ibiju. Auuuu!
Kada kažu da zajedno možemo sve, da li misle i na nas ili samo na njih? Koji to mi zajedno? Pitanje je legitimno naročito kad se setimo koliko su se trudili da nam pokažu kako su i oni jedni od nas. Na Instagramu jedu pasulj, baš kao i mi u stvarnom životu. Na Instagramu piju pivo, baš kao i mi u stvarnom životu. Na Instagramu šetaju svojim vinogradom, dobro, mi nemamo svi vinograd ali neki od nas jedu punjene lignje pa smo tako 1:1.
Da li je premijerka jedna od nas samo zato što priča kako je ludovala po rejv žurkama ili nije jer je samo sebi obezbedila ono što 10% jednih od nas ne može ni da sanja u svom LGBTQ+ životu? Da li mi možemo na RTS makar samo da bismo demantovali ono što vlast satima govori, pozitivno o predsedniku Srbije, negativno o svima koji nisu vlast? Da li možemo da časno pobeđujemo na tenderima i uopšte konkurišemo za poslove koje plaća država ili je za nas rezervisan samo predizborni sitniš koji se daje svima bez razlike? Da li možemo da se bavimo politikom a da se to ne smatra zločinom?
Ne, nismo zajedno u ovome i ne, nisu jedni od nas. Neki smo nadobudni, neki smo kiseli, neki smo apatični, neki smo elitisti, da, svakako smo nesavršeni ali, brate, bar nismo prefrigani mufljuzi.
Jer – oni su korona, mi smo vakcina. Oni su virus autokratije koji preti pandemijom, razboljevaju svaki deo društva, razaraju organe. Mutiraju da ih ne možeš uhvatiti ni za glavu ni za rep, ni za lažne diplome ni za stvarne zločine, ni za bespravno rušenje ni za bespravnu gradnju. Ostavljaju posledice koje ćemo tek osetiti.
Sa druge strane je vakcina. Da, nije apsolutno sigurna, da, ima primera da se nije dobro pokazala i da, nije sva isprobana. Ali, vakcina je vakcina. Zavrneš rukave i nadaš se najboljem.
