Veselin Simonović, kolumna za portal Nova.rs
Rešio sam, poštovani čitaoci, da vas malo smorim izbornim brojkama. Uporni će na kraju, ako izdrže, dobiti i moj odgovor na pitanje – šta je celokupnoj istinskoj opoziciji potrebno da na predstojećim predsedničkim izborima Aleksandra Vučića otera u drugi krug izbora.
Na poslednjim predsedničkim izborima 2. apriila 2017. godine za Aleksandra Vučića je glasalo 2.012.788 birača, dok je na parlamentarnim pre godinu i po lista „Aleksandar Vučić – za našu decu“ osvojila 1.953.998 glasova. Moja procena je da će i na narednim izborima za Vučića glasati između 1.850.000 do 1.900.000 birača, što je u sadašnjim neregularnim izbornim uslovima, nedostižan san za svakog predloženog kandidata opozicije.
Poređenja radi na prošlim predsedničkim izborima svi opozicioni i nazovi opozicioni kandidati, a bilo ih je devet, osvojili su kad se svi saberu – 1.569.308 glasova. Da se podsetimo, najviše glasova je dobio Saša Janković – 597.728, zatim Beli Preletačević 344.498, Vuk Jeremić 206.676, Vojislav Šešelj 163.802, Boško Obradović 83.523…
Sad se postavlja pitanje da li Zdravko Ponoš kao kandidat najače opozicione kolone može da osvoji više glasova od Saše Jankovića? U ovom trenutku se ne usuđujem da dajem bilo kakve prognoze, jer dva meseca uoči izbora, veliki broj građana u Srbiji još nije ni obavešten da je on kandidat. Veliki deo države koji je u potpunom medijskom mraku i koji se informiše samo preko televizija je mogao da sazna jedino da je neki NATO plaćenik i čovek koji je uništio vojsku i istopio tenkove rešio da naudi velikom vođi. Ako krenu sutra sa kampanjom možda i brojka Saše Jankovića nije nedostižna.
Kakvo naravoučenije možemo još da izvučemo iz ovih brojki? Insistiranje na jednom zajedničkom kandidatu celokupne demokratske opozicije je pogrešno, jer bi u tom slučaju on mogao da osvoji maksimum 800.000 do 900.000 glasova. U tom slučaju bi i Aleksandar Vučić odgovorio sve pridružene simpatizere, koji glume opoziciju, da se ne kandiduju i da njegov trijumf bude što uverljiviji.
Zato je potrebno i da se kandiduje Boško Obradović jer on može ponovo da dostigne brojku sa minulih izbora, a možda i neki glas više, čak bi i Miloš Jovanović mogao da ostvari bolji rezultat od svog stranačkog kolege iz DSS-a Aleksandra Popovića koji je osvojio 38.167 glasova… I Srđan Škoro bi mogao kao kandidat do odnese nekoliko desetina hiljada glasova, a solidan rezultat bi mogao da ima i kandidat zeleno – leve koalicije „Moramo“.
Mnoge u opoziciji će verovatno naljutiti moja sledeća računica – za što bolji rezultat opozicije je najbolje da se pojave još neki predsednički kandidati. Da bih ovu tvrdnju argumentovao ponovo ću se poslužiti brojkama sa prošlih predsedničkih izbora – tada je glasalo 3.655.365 birača, što je bilo 54,36 odsto i ako bi se ta izlaznost ponovila Aleksandar Vučić pobeđuje ubedljivo u prvom krugu. Da bi Aleksandar Vučić bio oteran u drugi krug potrebno je da na izbore izađe još najmanje 400.000 građana koji nisu izlazili i glasali na minulim izborima. Ne vidim u ovom trenutku i ovakvim uslovima boljeg rešenja osim veće izborne ponude.
