Piše Milenko Vasović, kolumna za portal Nova.rs
Ako se još neko pridruži, on će biti srećniji. Što nas bude više, biće veća radost, a najveća kad ga svi budemo gonili. Tada će vrištati od sreće. Ništa lično, svako ko može da uveliča tuđu radost treba to i da učini.
Ne bih se ni setio da mu ugodim, nemam tu naviku, nego pročitah da se predsednik raduje što ga onaj Janko Veselinović krivično goni zbog nuđenja mita mladima. Pa kad se raduje Janku nek se raduje i meni.
Jedino kome nije do radosti su predsednikovi bližnji. Ako on ovako s parama i kod kuće, oni će bankrotirati. Njegova plata je skromna, pa ako je razbacuje ko državni novac, onda je Anđelko džaba kućio. Sve će ovaj razdeliti, pokloniti… meko srce, šta ćeš, to je jače od njega. Ima još takvih slučajeva, kao što je naš predsednik.
Jedan dečko u Nemačkoj je pre pet godina izašao na ulicu i počeo redom da deli evre prolaznicima. Uzimali ljudi, ali nađe se neki pametnjaković pa prijavi policiji. Policija zaustavi raspikuću, prikupi deo para, a tinejdžer popije vaspitne mere. Al’ ne možeš da prevaspitavaš predsednika, ne ide. Suma koju je arčio mlađani Nemac mnogo je manja od ove koju deli „perjanica“ Srbije, međutim, ima jedna velika sličnost – i jedan i drugi izvode performans sa tuđim novcem.
Stručnjaci za mentalno uveseljavanje tvrde da je to urođeno, nešto kao sindrom pijanog kuma. Kažu da tu ništa ne može da pomogne, da urazumi, sem krivičnih prijava. Ali i te prijave nisu sigurne, cepa ih Dolovac čim vidi da su protiv kuma. Na kuma se ne udara, zna Zagorka običaje. Zato treba zatrpati tužilaštvo krivičnim prijavama, prosto da ne mogu sve da ih odbiju. Ne mora sve za rasipanje, može i za Doljevac, na primer. Ne bi valjalo da vođa ostane bez radosti. Kakav bi mi onda narod bili.
Nek vidi predsednik da ima neko ko misli na njega. Impresivna je količina pokvarenosti koja se instalirala u Vladu Srbije. Svi se kunu u šefa, a niko da mu kaže: „Čoveče, nije dobro, srljamo, bacamo pare“. Nego puste vođu da se ugruva, a oni se kikoću po hodnicima. Niko, recimo, da se isprsi, pa da poruči Veselinoviću, stavi i mene u krivičnu prijavu i ja se slažem sa predsednikom. Jok, svi bi da su po strani. Ali valjda će doći dan kada će i njihova krivica i imovana biti popisane.
Narod koji ima ovakvog vođu ne mora da brine za budućnost. Ona je već potrošena. Postoji samo sada i samo april. Neka naša deca, neka naši unuci budu najamna snaga onih kod kojih se sada Srbija zadužuje. Šta se to naprednjaka tiče. Da nam je potrebna budućnost, ne bi bacali 105 + 105 miliona na kupovinu glasova. Kao nekadašnji radikali opanak pre glasanja, opanak posle. Mogli smo za tih 210 miliona evra izgraditi 70, 80 vrtića, ili podići ne jednu nego dve železničke stanice u Beogradu, da se ne brukamo pred gostima.
Tim parama je moglo da se kupi ionako skupo gorivo i podeli besplatno za prolećnu setvu. Sa 70.000 tona dizela cela Srbija bi bila zasejana i još bi ostalo 100 miliona za kanalizacionu mrežu u beogradskim naseljima na levoj obali Dunava. Da se ljudi ne dave u fekalijama, a vlast u lažima. I da se sačuva reka. Tim novcem je bilo moguće izgraditi više od 4.000 stanova za prosvetu, za zdravstvene radnike... Ali, izbori su važniji.
E zato je Srbija zemlja sirotinje i zato se pridružujemkrivičnoj prijavi, a moje podatke možete uzeti kod Bate Gašića.
