Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1
Firer masovno pazari omladinu. Ako ih kupi, ne mora da brine za svoju budućnost. Njihova sirotinjska naivnost se uzima u bescenje. Želi da ih ima kao jeftino roblje, generaciju izraslu u zatrovanom radikalskom odgajalištu koja ne zna za bolje od najgoreg.
Milostinja je njegova otadžbina, a vladavina materina. Mlitava ruka iz trezora seje konfete od banknota među mladim svetom. Dar će biti potrošen negde između murala i splavova, oproštajni poklon od ludog despota za generaciju koja zauvek odlazi iz otrovane zemlje.
Gledao sam kao dete seoske svadbe u Pomoravlju. Kum bi u najboljem času sišao sa fijakera, držeći u nekakvoj kesi sitninu. Kume, izgore ti kesa, vikao bi grlati svat, a on je sejao taj sitniš izmešan sa pšenicom, bacao ga među narod kao znak berićeta i najavu plodnog braka. Samo neka se množe!
Ne znam bacaju li se još ponegde parice iz kese. Ne idem na svadbe, sve ih je manje u mojim godinama. Kum je ovde nešto drugo, izrastao iz svoje mračne tajne do gospodara laguma i svih kesa u njemu. Setio sa kako da ne podlegne bolestima od kojih se nestaje. A one su ga spopale u tami lišenoj sunca, krepkosti i zdravlja. Odatle deleći tuđe kamči malo svoje preostale radosti.
Tragajući za mladim izvorima krvi, setio se gde da pazari glasove. Za starce je već kasno, za mnoge od njih suviše kasno. Eno ih kao sveži doseljenici Lešća i Orlovače, a nezasita zemlja još je željna naroda za otadžbinski zagrljaj.
Svi oni su za njega uspomena iz obećanih, iskopanih i napunjenih grobova, ali i odatle će duhovi biti dovedeni pred kutiju i glasati najmanje još jedom. Pare koje udeljuje babama i dedama koriste se poslednji put za završne stvari, smrt je neizlečiva boljka za one koji su već upućeni tamo snagom nosioca najveće ljubavi.
U Srbiji nije ništa jeftinije od skupog života. Šta možeš za 100 evra koje nudi predsednik pretvoren u čarobnjaka koji pravi novce, kao i sebe ni od čega. Dobošar koji objavljuje pobedu pre nego što je ona moguća, prevarant koji drži novčanicu ispod sve tri šibice.
Možda zelenaš koji ulaže pozajmljene pare u zamenu za svačiji život u budućnosti. Život mora da se daruje, to je zalog odanosti kao krv Savi Savanoviću, ujam u vodenici. I to odmah, da bi mogao da preživi svoj poraz. I još toliko ako u maju bude na istom mestu.
Njegova računica je pouzdani nagoveštaj velike drame. Uvoz živog mesa i podgrevanje mrtvih glasača, pretvaranje birališta u bordel gde makroi međusobno opšte u kućama srama, kupovina milion omladinaca koji su odrasli pod Šešeljevim stomakom, i oslobođena nacistička rapsodija – ekstaza u mržnji, kao ožiljak srpskog sveta koji se široko ograđuje betonskim mozgovima. To je obećano stratište poraza svake nade.
Vladalac se boji sunovrata, ali ne zna šta bi sa pobedom. Više ne može da je konzumira, već je isprobao skoro sve što mu je palo na maglovitu zamisao. Sadašnji model samovolje ja zastareo, potrošen i neuverljiv. Morao bi da ode do nekih učitelja potpune presije nad društvom, kako bi probao da ućutka Srbiju i svirepo kažnjava svaku pogrešnu misao. Imao bi možda dovoljno životinja za takav pokušaj, bar za prvi nalet na ljude. To mu je jedan od mogućih strašnih izlaza ako bi probao da nasilnim razbojništvom dođe do pobede.
Druge mogućnosti skoro i da nema. Drži nas zabluda da taj nije sposoban za ubilačku tiraniju. Takvi ishodi dolaze od kukavičluka i ništavnosti, straha od nemoći i teške oštećenosti. Od nesposobnosti da se vidi i prizna stvarnost, posebno poraz i pad. Da se odagna panični strah od gubitka svega što je stečeno teškim razbojništvom. Za to jeste sposoban.
Nikada i nigde banda nije otišla dobrovoljno u zatvor. Eskobarovu mafiju je napala i razbila država. Srpsku državu mafija drži kao svoj plen i posed. To je poznata stvar, ali šta se događa kad su razbojnici sve što postoji opljačkali pod komandom kralja? Kako protiv njih dobiti izbore?
Reklo bi se, nikako. Ali, ni to nije sasvim tačno, a možda nije tačno nimalo. Vladar mafije i države ključeve svog opstanka drži pred gipsanim mitom o nepobedivosti i uzaludnosti borbe. U novih 5 godina Srbija bi se urušila u smradu, siromaštvu, neonacizmu, zločinu bolestima i umiranju.
Režim će učiniti sve da tako ostane. I da bude tu, do poslednjeg čina.
Šta je to sve?
Bukvalno sve. Razbacivanje para koje razdragani slepac udeljuje iz naše prosjačke torbe, samo je uvod u tragediju.
