Draža Petrović, kolumna za portal N1
Ima tako dana u životu prosečnog građanina Srbije kada sve krene naopako. Problem je, istina, kada i natprosečnom građaninu Srbije, uzmimo na primer da se on zove Vučić Aleksandar, u dva dana sve krene naopako, mada se verovalo da njemu ništa ne može krenuti naopako, jer je u pitanju jedan opak tip, mada bi neki rekli da je vanserijski naopak tip. U proseku – zlo i naopako tip.
Natprosečni građanin Srbije Aleksandar Vučić, recimo, u sredu je saznao da je Apelacioni sud pravosnažno oslobodio Miroslava Miškovića, vlasnika Delte.
Mišković je postao skroz slobodan čovek baš kad je Vladimir Putin, dan kasnije, u četvrtak, napao Ukrajinu, pa se retko ko setio dana kada je Vučić napao Miškovića, što je tada, pre 10 godina, bilo u rangu ideje da Ukrajina napadne Rusiju i Zelenski stigne do Moskve na tenku.
Na to je, pre deceniju, ushićeno reagovalo srpsko biračko telo, jedna skupina naivnih i sluđenih persona koje gledaju Pink, čitaju Informer i Srpski telegraf, Alo, Objektiv i Kurir, pa im možeš lako uvaliti čuda mesto bubrega, takoreći čuda za bubrege.
I tada je Dragan J. Vučićević, ponosni autor izjave “Bez uspešne Delte, nema uspešne Srbije” koju je u međuvremenu promenio u geslo: “Bez uspešne Srpske napredne stranke, nema uspešne Srbije”, dakle principijelan čovek prijatne spoljašnjosti, putem svog biltena prvi put prezentovao kako će proći svako ko ubuduće stane na put karijeri karijernog Šešeljevog potrčka, zvanog Vučić.
Mišković je postao stalna vinjeta naslovne strane Informera tog decembra pre 10 godina, gde ste iz dana u dan mogli da saznate sve što je bilo potrebno za uspešno dizanje rejtinga Vučića i uspešno spuštanje rejtinga Miškovića.
Od toga da je Mišković, navodno, rekao da Vučić neće dočekati veče ako ga uhapsi (aha, bio je to jedan od prvih pokušaja atentata na Vučićevićevog Voljenog), što su svi očevici kasnije demantovali, preko prisluškivanja predsednika, što su svi kasnije demantovali, do teksta o tome kako Mišković navodno plače u zatvoru, što su takođe svi očevici demantovali.
Ali demanti pisanja Informera vam je čudna stvar – to vam je kao da bacite jastuk pun perja sa Beograđanke i onda skupljate perce po perce, ili kao da bacite Dragana J. Vučićevića sa Beograđanke, a onda pokušate da ga uhvatite u njegovom punom pojavnom obliku.
Srpski birač voli da vidi da i bogati plaču, od bogatih koji plaču jedino više voli da vidi najbogatije koji plaču, pa se tog decembra 2012, Vučić Aleksandar, prvi potpredsednik samog sebe, nameračio u lov na takozvane krupne ribe, sam je podigao optužnicu, za dva dana presudio, potvrdio presudu i postao najpopularniji političar u zemlji, što i jeste smisao njegovog bavljenja politikom. Voli da ga vole do imbecilnosti, a najviše voli da sam sebe voli. Do imbecilnosti.
Samo pet godina kasnije posle početka spektakularnog lova na krupne ribe, Vučić je i sam počeo da se oseća kao krupna riba koja se na latinskom zove Silurus glanis, a po srpskim rekama vata se na bućkalo.
Dojam da je krupna riba iz vrste Silurus glanis najpre se kod njega javio pre četiri godine.
-Evo vam tajkuni, neka vam vode državu i neka pokradu sve što je u međuvremenu stvoreno! - urlao je Vučić na novinara Večernjih novosti 2017. kada je Mišković prvi put oslobođen, čime je faktički hteo reći: “Apelacioni sud pojma nema, čisti amateri pravne nauke, trebalo bi uvesti AVelacioni sud, kome bi se žalili oni koje sam ja već osudio, presudio, streljao, obesio i razapeo na krst za primer. Verujte meni, ja sam najbolji student Pravnog fakulteta u istoriji svih pravnih fakulteta sa srpskohrvatskog i anglsaksonskog govornog područja u istorijskom periodu od Stare Grčke do kolonizacije Marsa”.
Tek što je Mišković uhapšen decembra 2012. mediji su javili: “Prvi potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Velikoj Plani da bi doživeo kao svoj lični poraz ako bi se desilo da Miroslav Mišković bude pušten iz pritvora”.
Mišković je odavno pušten iz pritvora, sada je oslobođen, a skroz lično poraženi Vučić oseća se kao da mu je, ko što rekosmo, sve krenulo naopako: dan posle oslobođenog Miškovića, Putin je krenuo da okupira Ukrajinu.
-Puuuu, majku mu, bolje da je Putin krenuo da okupira Miškovića, a da je Ukrajina krenula da oslobodi Rusiju, onda bih znao šta da radim. Ovako, imam izraziti utisak da sam u svim svojim preciznim procenama, od slepe mržnje prema Miškoviću do slepe ljubavi prema Putinu, ispao totalni som, latinski Silurus glanis – sedi predsednik i uzdiše u nekom ćošku Andrićevog venca, besan na žute sudije, narandžaste Ukrajince, pijane Ruse, vesele tajkune, glupe savetnike, i sve one koji su ga doveli u ovu sitaciju. Jer predsednik nikada nije rekao da je sam sebe doveo u neku glupu situaciju.
Zato što sam pametan – rekao je predsednik kada su ga pitali zašto je podržao Klintonku, pre pobede Trampa. Naravno, to je rekao pre pobede Trampa, ali se nikada kasnije nije ispravio, pa da na pitanje zašto je podržao Klintonku, pre pobede Trampa, odgovori: “Zato što sam glup!”
Ali je izgleda došao red da plati. Naravno, Mišković bi trebalo da traži odštetu i naplati je iz budžeta Srpske napredene stranke određenog za marketing, advertajzing i dizanje rejtinga, i tu je šansa da oni konačno bankrotiraju i finansijski, kada su već odavno bankrotirali moralno & u svakom drugom smislu.
Bankrot, pa ćao đaci naprednjaci!
