Nadežda Milenković, tekst za Peščanik.net, 21.2.2022.
Eto, opet ćete da ogovarate predsednika Srbije što zloupotrebljava položaj i vodi funkcionersku kampanju. Kako može da bude u funkcionerskoj kampanji kad niti se kandidovao niti su predsednički izbori uopšte raspisani? (Tekst pisan 20. februara) A ko zna, možda se i odlože ako izbije neki rat pa se predsednik prekomanduje u vrhovnog a izbori pomere za posle vanrednog stanja?
Osim toga, to što se ne skida sa televizora ne može da bude predizborna kampanja jer to radi svakog dana već deset godina. Ne bi on ni sada vodio kampanju nego mora da promoviše dobro poznatu doktorku, doktora poznatog po tome što mu je iz revolta vratio medalju za borbu protiv kovida i neke organima gonjenja nepoznate funkcionere. I mora da glasačima objasni da on „obožava Borču“ zato što su oni ubeđeni da obožava Beograd na vodi. Jer, mada su i jedno i drugo samo obične naseobine kraj reke i bez kanalizacije, Beograd na vodi obilazi ko da mu je rod rođeni ili bar privatna investicija dok u Borču stigne tek po jednom u svakoj kampanji. Žali bože ako tako retko viđa i punjene lignje koje takođe obožava. Tim pre što nas kampanjom „Dela govore“ usmerava da ne obraćamo pažnju na reči već na dela.
Kakva dela i šta ona govore? Jer delo može biti umetničko delo, krivično delo, delo protiv čovečnosti… Novih umetničkih dela pod ovom vlašću ne samo da nema nego su i ona kojih je bilo nestala. Doduše, neka su pokušala da se nelegalno vrate u zemlju ali je gradski funkcioner uhvaćen u tom švercu. Neka druga su samo ispremeštana iz muzeja u kancelarije, neka treća, pretežno zlatna, iz Titovog sefa u neznano kuda (osim ako nam ne kaže Tomislav Nikolić koji je sef otvorio u prisustvu svog tadašnjeg savetnika Olivera Antića?).
Dakle, ostaju nam samo krivična dela, dela protiv čovekove okoline, protiv čoveka i čovečnosti i uopšte nedela, ali teško da će ona da govore (možda samo kao zaštićeni svedoci?) tako da ćemo i u ovoj kampanji imati samo reči. Reči koje zvuče kao da ih izgovara opozicija. Izgradićemo, otvorićemo, daćemo, dovešćemo, dobićete, imaćete… Pa čak i te reči sada kao da je izjela inflacija. Ništa čipovi, ništa leteći automobili, ništa kamioni, avioni (dobro biće i njih iz Kine). Sad se priča samo koliko ćemo tona pasulja da uvezemo, koliko tona soli, mleka u prahu… Ko da će stvarno rat, daleko bilo.
Daj bože da je sve to samo deo kampanje – kao, šta će vam general za predsednika, bude li rata, mi ćemo to bolje. Evo, predsednik je služio vojsku, toliko se napreskakao ograde da je za to i čin trebalo da dobije. Ako ne verujete njemu, poslušajte ministra policije, nekada i vojske, koji, sa još sumnjivijim vojnim rokom i to pod stare dane, tvrdi da je spreman ne za rat, nego za treći svetski rat. Osim toga, znate kako se kaže: lako je biti general pre bitke. Ups, izbrišite ovo poslednje.
