Slobodan Vukosavić,
predsednik Odbora za energetiku SANU i profesor ETF-a
Žrtvujući životnu sredinu zbog profita, Srbija će postati kolonija
EU ohrabruje realizaciju ekološki upitnih projekata kakve ne bi dopustila na svojoj teritoriji, kao da u Srbiji ne vidi svog budućeg člana već koloniju. Mineralni resursi mogu se eksploatisati i bez stvaranja deponija i ispuštanja otpadne vode, ali to podrazumeva veće troškove i zato se investitori okreću zemljama u kojima ne moraju poštovati visoke ekološke standarde. Uz to ih srpske vlasti privlače subvencijama, jeftinom radnom snagom i energijom
Novim prostornim planom predviđeno je otvaranje velikog broja rudnika širom Srbije. Troškovi rada rudnika i postrojenja za preradu mogu se smanjiti ako se dopuste veće emisije štetnih materija. Mali troškovi i vrlo male rudne rente dovode u Srbiju kompanije sa svih krajeva sveta. Istovremeno, evropski plan razvoja poljoprivrede stavlja akcenat na organsku proizvodnju hrane, dok je razvoj industrije usmeren ka ekološki čistim granama, uz strogu primenu mera zaštite vazduha, vode i zemljišta. Spremnost da se zarad profita žrtvuje životna sredina udaljava nas od EU i približava statusu kolonije, tipičnom za nerazvijena društva koja žive od prodaje resursa.
Prodaja deficitarnih mineralnih sirovina može doneti velike prihode. Lokalnom stanovništvu najčešće ostane vrlo malo novca u zamenu za trajno uništavanje životne sredine. Iskopavanjem rude iz utrobe Zemlje, na površinu se donose i toksični sastojci koji putem deponija jalovine i otpadnih voda zagađuju vazduh, pijaću vodu i zemljište. Ugrožava se biljni i životinjski svet i narušava zdravlje stanovništva, tako da mnoge oblasti oko rudnika ostaju trajno zatrovane i beživotne, što pokazuju i dva milenijuma stara jalovišta koja i dalje oslobađaju toksične materije i zagađuju zemljište i vode.
Izazovi
Među ključnim izazovima prenaseljenog sveta su nestašica vode i energije, zagađenje životne sredine, klimatske promene, migracije, ali i nametanja volje multinacionalnih kompanija slabim i neuređenim državama. Nove tehnologije i mogućnosti praćene su novim rizicima, dok pogrešne odluke imaju sve ozbiljnije posledice. Odolevanje rizicima traži funkcionale institucije i suštinsko uključivanje kvalifikovane javnosti u donošenje odluka, dok netransparentnost i nepoverenje u sopstvenu pamet otvaraju vrata tuđim interesima i uticajima. U očekivanju da rešenja stignu izvana, nekritički smo otvoreni za tuđe agende, dok stranim investitorima pružamo pogodnosti nedostupne za domaće. Odluke od vitalnog javnog značaja sve češće se donose bez konsultovanja kvalifikovane struke.
U obilju kontradiktornih informacija, zainteresovana javnost ostaje hronično neinformisana, većina medija izdašno pruža anesteziju „hleba i igara“ i tako suzbija interes javnosti za ključna pitanja zajednice. Neinformisano i isključeno iz procesa odlučivanja, stanovništvo polako gubi subjektivitet i postaje objekat, sa dobrim izgledima da postane i žrtva.
Stanovništvo
Srbija je suočena sa značajnim padom broja stanovnika. Broj preminulih je dvostruko veći od broja novorođenih, više od 10.000 građana godišnje izgubi život zbog zagađenja vazduha, vode i zemljišta, dok svakog dana jedno dete oboli od malignih bolesti. Očekujući da uvećanje prihoda uveća natalitet i smanji odlazak mladih u inostranstvo, srpske vlasti rade u sinergiji sa stranim investitorima i privlače ih subvencijama, jeftinom radnom snagom, jeftinom energijom i popustljivim ekološkim standardima. Mnoge fabrike i rudnici već stvaraju značajno zagađenje životne sredine, i zato se lokalno stanovništvo protivi gradnji ekološki upitnih postrojenja, ne uspevajući da dođe do ključnih informacija, ni do očekivane pomoći države. U Srbiju dolaze rudarske kompanije koje su širom sveta ostavljale tragove zastrašujuće devastacije prirode, ali predstavnici vlasti i investitora obećavaju da se takvi primeri ovde neće ponoviti. Najavljuje se primena novih tehnologija koje će u Srbiji biti korišćene prvi put, ali su bliži podaci pokriveni velom poslovne tajne. Većina stručnjaka za rudarstvo i geologiju promoviše interese svoje profesije, dok stručnjaci u službi investitora poštuju interese poslodavca. Stanovnici Dobrinje, Nedeljica i drugih sela prepušteni su uigranim procedurama investitora i osećaju se napuštenim od strane države. Oni imaju jasan i kategoričan stav, ne žele da prodaju imanja, smatraju da bez vode i zemlje nema života, i čvrsti su u odluci da sa svojim potomstvom ostanu na zemlji predaka. Zarad tih poštenih, časnih i vrednih domaćina, vredelo bi pokušati da se nađe rešenje koje ne bi dovelo do iseljavanja stanovništva i uništavanja prirode.
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 13.1.2022.
