Miroslav Ivanović, četiri godine od ubistva njegovog brata Olivera Ivanovića
Vučić opstruiše istragu plasiranjem neistina
Predsednik je lično rekao da je Oliver ubijen hicem kalibra 5,56 milimetara. To me zgrozilo. Zaboravlja da sam i ja bio u bolnici kada je vršena obdukcija i kada je saopšteno da je ubijen kalibrom devet milimetara. Ta informacija trebalo je istragu da uputi na sasvim drugačiji tok
Povodom četvorogodišnjice ubistva Olivera Ivanovića, njegov brat Miroslav Ivanović kaže za NIN da je potrebno da se promeni politička klima da bi se taj zločin rasvetlio i da je sada očito da se istraga opstruiše. Iznošenjem neistinite informacije da je Oliver Ivanović ubijen oružjem kalibra 5,56 milimetara, tu istragu, kaže, opstruiše i predsednik Aleksandar Vučić. Brat ubijenog lidera kosovskih Srba postavlja i pitanje zašto je državni vrh bio u ulozi branioca Milana Radoičića?
Četiri godine od ubistva vašeg brata nismo ni blizu sudskog epiloga. Ročišta se odlažu, nema saradnje sa institucijama u Beogradu, a ni politički vrh u Srbiji više ne pominje otkrivanje ubica i nalogodavaca. Кako razumete ove činjenice?
Vreme koje je proteklo je jako dugo i ne opravdava ponašanje svih nadležnih organa koji treba da preduzimaju nešto. Već ulazimo u onu fazu kada se može razmišljati da se bukvalno vremenom opstruiše tok nekog budućeg postupka. Šta se do sada uradilo? Javnost je informisana da se u Beogradu vodi pretkrivični postupak i jedan krivični postupak pred Osnovnim sudom u Prištini. Postupak u Prištini vodi se protiv jednog broja lica za neka krivična dela, rekao bih manjeg značaja upoređujući ih sa delom ubistva. O ubicama i nalogodavcima ovog zločina još uvek nema ni govora. Pominjem vreme kao razlog, jer ono uvek utiče na tok ovakvih postupaka. Prolaskom vremena blede dokazi, bukvalno ceo koncept istrage je jako otežan. Imamo trenutno situaciju koja mene lično dovodi do takvih dilema, mada o njima već imam definitivan stav, ali jesu dileme za javnost. Istraga koja se vodi pred našim organima pred specijalnim tužilaštvom u Beogradu je proglašena državnom tajnom. Tim činom ne može se dopreti do samog predmeta da makar javnost može da analizira tok postupka da li se ispravno i profesionalno postupa. Počevši od vremena kada je predsednik Srbije uzimao ulogu branioca jednog od osumnjičenih lica za ubistvo i pomaganje pozivajući se na poligraf. To je krajnje neuobičajeno ne u sudskoj proceduri, nego u javnom istupanju i politici. Odmah se postavlja pitanje zbog čega se to radi. Mi smo čak i nedavno dobili informaciju koja me je zgrozila - da je Oliver ubijen sa šest hitaca u leđa oružjem kalibra 5,56 milimetara. Šta to znači? Oliver je ubijen iz oružja kalibra devet milimetara. Кalibar 5,56 bi trebalo da upućuje na izvršioca tog dela, pritom se misli na oružje NATO, koje je prisutno dole na prostoru Кosmeta.
Кo je plasirao tu neistinu?
Predsednik lično, na konferenciji za medije. Neko od prisutnih novinara je intervenisao rekavši da se ne radi o kalibru 5,56. Na to je predsednik odgovorio da upravo jeste 5,56. Zaboravlja se još jedna činjenica, da je mnogo lica prisustvovalo, između ostalih i ja, u bolnici kada je vršena obdukcija. Nakon završene obdukcije je saopšteno da je ubijen kalibrom devet milimetara. Ta informacija koja je plasirana u javnost trebalo je da usmeri pažnju ka oružju NATO-a. To se može jedino doživeti kao opstrukcija istrage. Bukvalno neko želi da dobije na vremenu i ima posebne interese. U svakom slučaju da se vratim na činjenicu da se to događa četiri godine nakon ubistva. Plasiraju se informacije koje bi trebalo istragu da upute na sasvim drugačiji tok, koji nije svrsishodan. U takvom ambijentu se vodi kompletna istraga. Dole sa Кosova imamo priču sa poternicom i naređenjem za privođenje osumnjičenih lica, pa je ta poternica povučena uz obrazloženje koje je dato novinarima da se radi o nekim posebnim tajnim interesima. Zaista bih voleo i podržao sve to, kada bih bio uveren da je neko proglašavanjem državne tajne želeo da obezbedi profesionalnost i nezavisnost u vođenju istrage. Međutim, nijednim delom nisam u to uveren.
Izostalo je i adekvatno prikupljanje dokaza odmah nakon zločina, smatrate li da je neko svesno hteo da prikrije tragove i kome bi to bilo u interesu?
Sasvim sigurno da jeste to. Nije jedini primer ubistvo Olivera na ovim prostorima. Imamo i drugih primera. Na neki način možemo opravdano da govorimo kakvo je i kakvo bi trebalo da bude ponašanje državnih organa koji vode istrage. U ovom slučaju mnogo propusta postoji. Imate čak i podataka da su dva lica optužena u kosovskom predmetu da su hteli da uklone čauru sa lica mesta za koju se sumnja da je od oružja kojim je izvršeno ubistvo. Ta lica za to odgovaraju, ali istraga je morala da ide dalje.
Piše Vuk Z. Cvijić, Foto Ivan Dinić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 13.1. 2022.
