Uloga insajdera u borbi protiv korupcije
Uzbunjivači svih zemalja, ujedinite se
Uzbunjivanje nije univerzalni lek, ali je efikasno kao poslednja linija odbrane od korupcije. Vreme je da se osnuje robusna, globalna agencija za uzbunjivače, jer pre nego što prijave nezakonite i sumnjive poslove, oni moraju da znaju da će ostati anonimni i da neće ostati bez posla
Američka Кomisija za hartije od vrednosti (SEC) u septembru 2021. jednog anonimnog uzbunjivača nagradila je sa 110 miliona dolara. Otkako je 2012. pokrenula program za uzbunjivače, ovo je bila druga najviša nagrada nekom insajderu, čija je aktivnost doprinela uspešnom krivičnom gonjenju krivaca. Na samom početku tog programa, Šeri Hant je dobila 31 milion dolara poravnanja, jer je otkrila da je njen poslodavac Siti grupa od spoljnih zajmodavaca kupovala hipoteke s prepravljanim poreskim obrascima, lažnim procenama i nepotpisanim dokumentima. Кasnije te 2012. Služba interne revizije (IRS) je Bredliju Burkenfeldu dodelila 104 miliona dolara zbog razotkrivanja tajni švajcarskog bankarskog sistema. Sve u svemu, do sada je oko 200 insajdera nagrađeno sa više od milijardu dolara. Svakome je naknada bila između 10 i 30 odsto od naplaćenih kazni, ako su kazne bile veće od milion dolara.
Ovaj program je bio ključan u ohrabrivanju uzbunjivača da prijave nedozvoljene, nelegalne i koruptivne prakse u privatnom sektoru. Nedavno je bivša menadžerka proizvoda u Fejsbuku Franses Hogan Кomisiji podnela žalbu koja možda nije ukazala na slučaj nelegalnog poslovanja, ali je postavila pitanja o društvenim obavezama velikih tehnoloških kompanija.
Кorupcija je prisutna i u privatnom i u javnom sektoru, obuhvata razvijene države i one u razvoju i ide od niskog, svakodnevnog podmićivanja do šema vrednih više miliona dolara. I, dok se o šteti koju goropadna korupcija čini političkim sistemima naširoko priča, njen korozivni uticaj na ekonomske performanse je nedovoljno istražen. UN procenjuju da troškovi korupcije prevazilaze četiri odsto globalnog BDP-a, ili oko 3.600 milijardi dolara, što odgovara godišnjem BDP-u Francuske i Holandije zajedno.
Bilo je mnogo različitih pokušaja da se divljoj korupciji stane na put – od pravila koja obavezuju zvaničnike i ograničavaju upotrebu javnih sredstava do surovih kazni protiv izgrednika. Pa opet, istorijski gledano, uspeh drakonskih antikorupcijskih kampanji je nedorečen, a pojedine su čak naškodile ekonomiji zavođenjem straha, uvođenjem novih birokratskih procedura i obeshrabrivanjem investicija.
Кorupcija uglavnom uključuje podmićivanje i protivpravno prisvajanje. Ali, tamo gde su institucije slabe i neefikasne, na mito se gleda i kao na način da se premoste kompleksna birokratska ograničenja - zvaničnik će profitirati u zamenu za ubrzavanje izgradnje nekog novog puta od kojeg će profitirati svi. Rezultat nije nemoralan ili ekonomski štetan, ali metoda kojom se do njega dolazi jeste.
Ipak, potencijalna šteta od korupcije je veća od potencijalne koristi. Mnoge „negativne“ forme korupcije i traženja rente dovode do neizvesnosti, viših troškova transakcija, neefikasnih investicija i pogrešne raspodele ključnih faktora proizvodnje - kapitala i rada. Uz to, korupcija može da potkopa poverenje u javne institucije, oteža rukovođenje javnim budžetima i osujeti razvoj malih i srednjih preduzeća. Štaviše, masovna korupcija dovodi do manjih ulaganja u zdravstvo i obrazovanje i do veće dečje smrtnosti, siromaštva i nejednakosti.
Piše Dambisa Mojo, Foto Mitar Mitrović
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 27. 1. 2022.
