Veselin Simonović, kolumna za portal Nova.rs
Očekujem da narednih dana premijerka Ana Brnabić gostuje na nekoj lažljivoj televiziji, kojih se civilizovani ljudi stide, a preko kojih nam predsednik i celokupna vladajuća klika saopštavaju najvažnije vesti, i izusti kako ona i njen šef ne vladaju Srbijom, već “osvedočeni lopovi” Dragan Đilas i Dragan Šolak. Lično me ne bi iznenadila da to kaže i tako pokuša da objasni poslednje najznačajnije globalno istraživanje organizacije „Transparency International“ o korupciji.
U poslednjih deset godina, što se slučajno poklapa sa vladavinom njenog šefa, Srbija nije bila nikad lošije rangirana – ima 38 od idealnih 100 poena, treću godinu zaredom zauzima mesto u donjoj polovini svetske liste, 96. je od 180 zemalja i ima čak pet poena manje od svetskog proseka (43), saopštila je u utorak „Transparentnost Srbija“. Od naše zemlje po korupciji u javnom sektoru su gore samo Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo, a to neslavno mesto Srbija deli sa Argentinom, Brazilom, Indonezijom, Lesotom i Turskom.
Nekoliko je razloga, zaključak je istraživanja, zbog kojih organi gonjenja i pravosuđe ne postižu bolje rezultate u suzbijanju korupcije, posebno u slučajevima koji se tiču visokih zvaničnika. Neki od tih razloga se odnose na slabosti pravnih normi i institucionalnih arnžmana. Čini se, međutim, da takvoj situaciji mnogo više doprinosi to što ključni akteri – policija i tužilaštvo – ne istražuju “politički osetljive” slučajeve korupcije, osim kad imaju jasne znake podrške od najuticajnijih političara…
Konačno, kao problem se može navesti i relativno mali broj prijavljenih slučajeva korupcije, odsustvo svedoka i druge teškoće pri dokazivanju. Svi ovi faktori doprinose da korupcija na visokom nivou uglavnom ostane nekažnjena… Ovaj zaključak bismo mogli da dopunimo i činjenicom da u Srbiji onaj ko zaštiti ili da alibi akterima korupcije na najvišem nivou može od onog ko je zarobio sve institucije u državi biti nagrađen čak i premijerskim mestom. Za manje upućene i one neosvešćene, preporučujem da odgledaju film iz serijala “Junaci doba zlog” – “Ana Brnabić: Fikus za šefa”, koji je emitovala televizija N1.
Zato je tragikomično izgledalo i obraćanje predsednika Srbije iz brzog voza zaustavljenog u vremenu i prostoru. Premijerkin šef i predsednik države nas je uveravao kako se obračunao sa mafijom, da godinu i po nije bilo mafijaških ubistava, te da neće da priča i opterećuje narod ko planira da ga ubije… Jedno je, ipak, u pravu, mafije je sve manje na ulicama, jer se uglavnom preselila u institucije vlasti, a mnogi kriminalci su novac od droge i koječega još legalizovali, baš zahvaljujući sadašnjoj vlasti, ponajviše u niskogradnji i visokogradnji…
Da sam na predsednikovom mestu, ja bih se najviše plašio tih ljudi, a ne Đilasa, Jeremića, Šolaka, te ovo malo slobodnih medija i nezavisnih intelektualaca. Mitrovići i ostala njemu slična zastiđa će se prvi staviti u službu te mafije.
Potroših prostor namenjen ovom komentaru, a ne pomenuh drugu najvažniju vest da je jedan blok udružene opozicije konačno blizu da Zdravka Ponoša kandiduje za predsednika. Hulje su već počele da ga “tope”, a meni je samo zbog toga drago što je kandidat general, nadam se da je spreman za rovovsku borbu.
