Ranko Pivljanin, kolumna za portal Nova.rs
Ako ćemo da vraćamo pare Rio Tintu, ima li neke šanse da, barem Javni medijski servis, vrati novac i američkoj ambasadi uplaćen za emitovanje kampanje "Vi ste svet" - ono bar za preostalih hiljadu emitovanja storije o Milunki Savić i prekine ovo maltretiranje mrtve Milunke i nas njenih živih sunarodnika.
Ko do sada nije uklavirio, radi se o propagandnom desantu na mozak građana Srbije koji traje prilično dugo (pre Milunke su u ove svrhe (zlo)upotrebljeni Tesla, Pupin, Pekić) koji nas „osve(t)šćava“ da nismo belosvetske parije, bantustan i evropski rođaci ostalih tunguzija nego – svet, bre!
Bravo, hvala do neba, naklon do poda, draga Embahado, što nam otvoriste oči i raširiste krila pa sad konačno i mi sami znamo ko smo, šta smo, dobro ono baš ne znamo dokle smo, između ostalog, malo zahvaljujući i vama, ali reklami se u zube ne gleda.
Dakle, mi smo, po vama, svet ali bih, pakostan, da priupitam jesmo li to samo tokom onih minut reklame ili i ostalih 23 sata i 59 minuta? Da li smo svet samo u spotu ili i u stvarnom životu? Kojim ste to sve parametrima i kriterijumima merili našu pripadnost svetu i potom došli do tog epohalnog zaključka? Da li ste to, možda, zaključili kako mi nismo svesni da smo svet pa ste altruistički dobili želju da nas u to ubedite, ili ste, pak, pomislili kako mi sumnjamo da nas vi smatrate svetom i onda ste rešili da razvejete naše sumnje? Šta god da je od ovoga u pitanju, moraću da vas malo razočaram, a malo demantujem.
Prvo, mi nismo svet. Mi smo vam, kako da objasnim, više onako - mimo sveta. Delom zahvaljujući tome što nas je bog takvima stvorio (malo je jedna novinska kolumna da se navedu svi ostali razlozi, a ne bih da pojednostavljujem stvari, iako vi najbolje kapirate i funkcionišete kada se stvari pojednostave), a delom zahvaljujući svima vama koji ste na vreme i nedvosmisleno sebe proglasili za svet, a nas ostavili postranice, deklarišući nas, po potrebi, kao svet ili kao polusvet.
Drugo, odabrali ste potpuno pogrešne "brendove" da nas ubedite u vašu tezu. Znate, teško mi je da to kažem i priznam, ali bojim se da su ovde ostali, ni Pupin ni Tesla ne bi postali to što su postali (kod vas jesu i tu vam skidam kapu).
Milunka Savić, nacionalna heroina, završila nam je kao čistačica prestoničkih toaleta.
Slavnog književnika Borislava Pekića ovdašnja policija je pendrečila, a na jednim izborima, gde se beše kandidovao, nismo glasali za njega nego, pazite sad, za Vojislava Šešelja.
Radi li to narod koji pretenduje da bude - svet? Mislim da ne radi.
Treće - kakvi god da smo - malo nas vređa da svetom postajemo "EPP deklaracijom" jedne ambasade, makar ona bila i američka. Obaška što je ljudski posumnjati u istinitost jedne tako uzvišene poruke, ako se ona promoviše uz uloške, deterdžente i pilule za potenciju! U tom kontekstu naša "svetkost" ima težinu onih "ultra plus sa krilcima" (i to pre nego što se napune sadržajem) ili neke "milka" čokolade od 80 grama. Nekako ne ide!
Četvrto, maaalčice nam liči kako bismo ovo „epp“ legitimiziranje naše univerzalnosti mogli da platimo partikularnim ustupkom u vidu petnaestak odsto ove naše "nesvetske" teritorije. Na to upućuje, vrlo tendenciozno odabran Pekićev citat: "Nemati prošlost je ostati bez budućnosti. Ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna..."
I tako redom. Zato, pustite Borisava i Milunku, dajte vi nama Deda Mraza, uverljivije je. "Koka- kola", to je ono pravo!
