Milenko Vasović, kolumna za portal Nova.rs
U februaru 2020. naš državni operater je saopštio da ga konkurentska firma ucenjuje i da mu traži 15 miliona evra za trogodišnje pravo emitovanja 17 TV kanala. Iz „Telekoma“ su tad sa čuđenjem poručili: „Da vam damo 15 miliona evra za tri godine, za nešto u čemu mi ne vidimo nikakav ekonomski interes?!” U ponudi od 17 kanala bili su zabavni i informativni program i, naravno, Sportklub sa pravima prenosa engleske Premijer lige.
I sa pravima za druga sportska takmičenja – španski fudbal, NBA … Godinu kasnije isti taj „Telekom“, koji nije video interes da za pet miliona evra po sezoni dobije premijerligaše, odvaja 20 puta više novca i plaća godišnje 100 miliona za fudbalske mečeve Liverpula, Mančestera, Arsenala…
Šta je u pitanju „anabolik ekonomija“, ludilo ili čist kriminal? Toliko razbacivanje narodnih para ne može proći bez bukagija. „Fajnenšel tajms“ je objavio da su Amerikanci za šestogodišnja prava prenosa Premijer lige platili 2,4 milijarde evra, a maleni srpski „Telekom“ 600 miliona.
Ako ove brojke prislonimo uz nacionalne ekonomije, videćemo da američki kupac dolazi iz zemlje čiji je bruto dohodak oko 23,5 biliona dolara, a srpski iz ekonomije teške 57 milijardi. Američki kupac, dakle, nastupa sa 412 puta jačeg tržišta, a samo je četiri puta više platio od srpskog „Telekoma“. Hajde da se još malo igramo brojkama, suma koju će srpski državni operater za šest godina platiti Englezima je 0,011 prošlogodišnjeg bruto nacionalnog dohotka. Kada bi Amerikanci izdvojili isti procenat u odnosu na svoj prošlogodišnji BDP, to bi iznosilo 253 milijarde dolara. Ludilo, koliko smo se mi otvorili - Jenkiji su bili i ostaju stipse.
Može i ovako. Američki kupac TV prava Premijer lige računa na populaciju od 330 miliona, a srpski na sedam miliona, plus desetak miliona u ostalim jugo republikama (prava su za celu eks-Jugoslaviju sem Kosova). Tako stižemo do 17 miliona duša i, po tom osnovu, „Telekom“ se prostro mnogo više nego što mu je guber dug. Jeste na našim prostorima procentualno veće interesovanje za engleski fudbal nego u SAD, ali ipak nije teško zaključiti u šta se srpski operater uvalio. Svi ćemo osetiti, svejedno da li kroz cenu impulsa, veći porez ili skuplje gorivo.
Zašto je srpska sirotinja napunila džepove bogatim Englezima? To je poreskim obveznicima pokušao da objasni direktor „Pošte“ Zoran Đorđević. Taj mladić, koji neodoljivo podseća na Miću iz EPS-a, veli da je za sve kriv izvesni Šolak. Kaže Zoki da je taj gospodin zapravo izlicitirao tako visoku cenu. Navodi nas da sami zaključimo kako je Šolak „navukao“ „Telekom“, nabio cenu i tutanj, povukao se. Tako je to Zoki poštar lepo objasnio da je svakoj budali jasno zašto je baš on direktor „Pošte“, a ne, recimo, profesor Atlagić ili ministarka Vujović.
Zato što je za vođenje državne firme potrebna duboka pamet. E, Zoćo, Zoćo, jesu li ti i kolege u „Telekomu“ tako bistre? Ima li tamo iko ko zna matematiku. Da li je njih iko ikad učio šta je licitacija i da treba stati kad osetiš da te neko „navlači“. Biće da ih nije briga, narod plaća, a po tuđem dupetu batina ne boli. Važno je da je „vođa“ zadovoljan, da se N1 i Nova što manje vide, pa neka košta kol’ko košta.
