Dragan Velikić, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Кakav time out je dobio Aleksandar Vučić sa skandalom koji su vlasti Australije priredile Novaku Đokoviću. Кakav neočekivani poklon! Predsednik može da odahne.
Cirkuska predstava iz zemlje kengura nastavlja se i nakon deportacije prvog reketa sveta. Predsednikove laži i afere potisnute su u drugi plan, o čemu će dodatno brinuti državni tabloidi i televizije sa nacionalnom frekvencijom. To za njih nije nemoguća misija, budući da se neuporedivo više građana Srbije bavi sudbinom Novaka Đokovića nego što ih zanima da li će Rio Tinto nastaviti istraživanja litijuma u Mačvi.
I zato je važno da se tokom naredna dva i po meseca, koliko je još ostalo do izbora, neprestano skreće pažnja građana sa suštinskih problema, da se demonizuje opozicija, i svi oni koji svakodnevno ukazuju na nedela Vučićeve mafijaške vlasti, da se izmišljaju atentati na predsednika i njegovu porodicu, da se veštački održava laž kako je stanje naše privrede nikad bolje, kako smo lider u regionu, a po mnogim ekonomskim parametrima i u samom evropskom vrhu.
Nema sumnje da će Vučić iskoristiti za predstojeće izbore proterivanje Novaka Đokovića sa Australijan opena, kojem su australijske vlasti dva puta poništile vizu, odbacile medicinsko izuzeće od vakcinacije i potvrdu njihovog ministarstva zdravlja da ne predstavlja opasnost po javno zdravlje australijskih građana. Činjenica je da najbolji teniser sveta nije uradio nijedan administrativni prekršaj. Međutim, ovo nije priča o Novaku Đokoviću. Ovo je priča o ljudima koji čine piramidu vlasti u Srbiji, ali i priča o onima koji svojim nečinjenjem i kukavičlukom to omogućuju. Кonačno smo ostvarili imunitet krda, ali ne prema virusu, nego prema zdravom razumu.
Izvesni građanin, Milorad Grčić - koji se odaziva na predsednikov aport nadimkom Mićo - godinama je bio na čelu EPS-a umesto u svojoj pečenjari Fantazija u Obrenovcu, gde je, kako se priča, bio majstor od zanata. Izgleda da je veština paljenja ćumura za roštilj preporučila Miću da vodi resor energetike u Srbiji, i da ga totalno upropasti. Međutim, za to nije odgovoran samo Mića, već i onaj ko ga je na to mesto postavio, dakle, Aleksandar Vučić. A njegova specijalnost je da na najvažnije položaje u državi dovodi baš one kojima tu mesto nije, pa tako se jedan keramičar prošetao od funkcije gradonačelnika do ministra odbrane, da bi kasnije bio „kažnjen“ zvanjem direktora Bezbednosno-informativne agencije. Uskoro ćemo saznati kojom novom funkcijom će predsednik „kazniti“ Miću, budući da mu je na sednici vlade u decembru „zapretio“ da će nešto drugo da radi.
Ovo nije samo priča o Mićama, već i priča o onima koji omogućuju Miću, jer nemaju petlju da se pobune, koji kukavički ćute sve u nadi da tako čuvaju svoju egzistenciju, verujući da se može živeti ispod minimuma ljudskog dostojanstva bez ikakvih posledica. Sasvim je svejedno da li se ćuti zbog minimalca i toplog obroka u fabričkoj hali, ili zbog ministarskog mesta na sednici vlade. Ovo je priča o ljudima koji bahatost doživljavaju kao hrabrost. A tu nema ni trunke hrabrosti, jer kad god bi trebalo da se suprotstave moćnicima, koji su od Srbije napravili leglo korupcije i kriminala, samo jedan od hiljadu će da istupi.
I zato su Miće preplavile Srbiju. U Grockoj se Mića zove Dragoljub Simonović, bivši je gradonačelnik i inicijator paljenja kuće novinaru Milanu Jovanoviću, u Lučanima Mića je Radoš Milovanović, pukovnik u penziji i višedecenijski direktor vojne fabrike „Milan Blagojević - Namenska“, odgovoran za pogibiju dvojice radnika zbog čega nikada nije odgovarao. Nema mesta u Srbiji koje nema svoga Miću. Na Кosovu su pre neki dan, Miće sa Srpske liste minutom ćutanja odali poštu svojoj žrtvi Oliveru Ivanoviću.
A sad, kako bi rekli Montipajtonovci, nešto potpuno drugačije.
Američki ambasador u Srbiji, Entoni Godfri, nedavno je izjavio „da bi resursi litijuma u Srbiji mogli da donesu ogromnu korist za ekonomski rast Srbije“.
Ma, šta kažete, Ekselencijo!
