Piše: Ranko Pivljanin, kolumna za portal Nova.rs
Sve je ovde odavno predvidljivo. Tako je i normalno očekivati da sistem čoveka koji kao predsednik Republike predsedava Vladom sastavljenom od kreatura iz sopstvenog košmara i koji, odrađujući svoj krizni menadžment pljuje po njima - naglašavajući kako bi se najrađe „besio o luster“ (od lustracije koju je nezasluženo izbegao, došao je do paradne lusteracije), pokvari sve što se pokvariti može.
A najlakše ono što je već bilo podložno kvarenju (takve isključivo i selektuje), poput znamenite Darije Kisić Tepavčević, koja se od „kovid starlete“ Kriznog štaba prometnula u ministarku rada, zapošljavanja i boračkih i socijalnih pitanja, a onda i u značajnu članicu naprednjačke sekte. Put ka dnu je tako bio potpuno otvoren i samo je bilo pitanje na koji način će ga dodirnuti. Odabrala je da se do tih mračnih dubina spusti preko leđa reditelja Gorana Markovića, a uz pomoć posta na svom Instagram profilu na kome je iznela „anamnezu njegove bolesti“. Darijino (???) “stručno mišljenje“ je takvo da bi ga i onaj poslovični pas, zajedno sa maslom, gadljivo preskočio i ostao gladan.
Iako su ga mahom svi već videli, valja ga ponoviti kako bi ostalo kao još jedna upečatljiva fusnota ovog vremena beščašća, moralnog sunovrata jednog društva, njegove vlasti i naroda koji je sve to dozvolio: „Кaže da je depresivano potišten. Govori da treba streljati predsednika Srbije Aleksandra Vučića! O krvi govori kao o vodi. Pričinjavaju mu se logori za ljude. Srbija mu je „dno dna“. Bernar Anri Levi mu je „vrh vrhova“! Ogroman novac koji je dobio od RTS-a za snimanje serija i filmova čuva za crne dane. U flešbekovima vidi Prag…Кaže da bi voleo kad poraste da bude Кusturica. Mrzi Daru, a voli Aidu. Napominje da voli partizane, a mrzi četnike. Srbi mu se gade. Film o Golom otoku mu je i dalje opsesija. U tom ‘filmu’ on sebe vidi kao komandanta logora. Bacio bi sve u Petrovu rupu! Ili, sa prijateljem Levijem, sve Srbe odveo u Žutu kuću“. Onako doktorski zaključuje dijagnozom: „Frustriran i agresivan, umetnički impotentan, bez nacionalnog identiteta.“
Maestralno, stručno, pravo u metu – što bi rekli „vox populi“ komentatori, bravo doktorko!
Problem sa ovom anamnezom i onom čiji potpis stoji ispod nje nije samo amoralnost, pokvarenost i provincijalni patos pakosti koji iz nje pršti na sve strane, zagađujući i javni prostor i duše ljudi, već činjenica, koju jeste teško utvrditi, ali se vidi iz aviona: ovu balezgariju i bljuzgariju nije napisala Darja Kisić. Ne zato što možda ne bi htela – obraz joj odavno ne stoji na putu ovakve vrste opštenja- nego, jednostavno, zato što ona to ne ume. Ne basta joj, što bi rekli, jer i ona poput njene šefice „mislim, ne znam šta mislim, ako mislim“ muku muči sa rečima i rečenicama i papir predviđen za ovu sramotnu paškvilu protiv slavnog reditelja bi ostao prazan da je nad njim bila nadneta njena pamet i olovka.
„Anamnezu“ je iskontruisao monstruozni medijski konzilijum Vučićeve klinike laži i difamacije (sumnja pada na izvesnu Vladanku), a Darija, njeno ime i Instagram profil, bili su samo medijum preko koga je taj otrov trebalo izliti u etar i time je njen sunovrat još veći. Ona je dozvolila da bude četka kojom su razmazivane fekalije po Goranu Markoviću i da njeno lekarsko pozvanje bude zloupotrebljeno u besprizornom ocrnjivanju čoveka koga je režim ufiksirao kao jednog od svojih žešćih neprijatelja.
Za sve one koji misle drugačije od Vučića i kamarile postoje „anamneze“ i „dijagnoze“, samo se traži (i uvek nalazi) “stručno lice“ koje će na njih staviti svoj potpis ili kroz čija će usta izaći. Ova je iz naprednjačke kanalizacije otpuštena uz pečat dr Darije Kisić Tepavčević, potirući sve ono na šta se zaklinjala Hipokratu i čemu su je učili na Medicinskom fakultetu, a pretpostavljam i u rodnoj kući. Trebalo je dobro umrtviti sopstvenu ljudskost, obzir i etičnost da bi se bilo u stanju poturiti sebe kao kofu iz koje će „spin doktori“ Vučićeve propagande po ljudima prosipati g..na. Darji je to pošlo za rukom, mentalnim sklopom i, pretpostavljam, nekim „višim“ interesom koji se meri privilegijama i novcem.
Zato sada po auri iznad njene glave plešu demoni ucenjenosti i duše prodate vragu, ispred nje je put bez povratka na staro, a ispod bezdan u koji nas sve zajedno vuče Glavni Primarijus ove ludare od države. Ona je sada u ulozi uneređenog goluba koji može samo da krilima mlati po baruštini bez šanse da ih ikad više opere i slobodno poleti. Moguće i da su joj na pamet pala i čuvena „dva dinara“ koje traži ona baba kako bi izašla iz kola u koje se uhvatila, ali njih više nigde nema. Izlazak iz ovog paklenog kruga je mnooogo skuplji, zna to Darija i zato ćuti, služi i pristaje na ulogu zaštitnog lica tame iščašenog režima.
Rubikon je pređen, čamac u koji se ukrcala je počeo da pušta vodu i polako tone i ona na toj maglovitoj obali sa užasom gleda u ogledalo u kome se njeno lepuškasto lice pretvara u izvitopereni,bradavičasti lik zle veštice u službi Zlog demijurga. Nema nazad, Darija. A napred si videla kako izgleda, ali kasno. Sama si birala!
