Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušao je da nas piskaranjem po tabli u emisiji Srđana Predojevića uveri kako nam je ruski predsednik Vladimir Putin po "prijateljskoj liniji" obezbedio rekordno niske cene gasa. Međutim, Srbija se, baš zbog ruskog predsednika našla na samom vrhu liste zemalja koje će struju plaćati najskuplje i to u trenutku kada je energetski sistem naše države daleko od stabilnog. Sada kada je Rusija zavrnula gas Evropi, cene energenata širom kontinenta divljaju, a pogled na cene struje jasan je da se Srbija našla među zemljama s najvišim cenama.
Naime, kako je ruski gasovod Severni tok 2 još uvek je neaktivan, a Putinov „Gasprom“ odbija da rezerviše kapacitete za pumpanje gasa dolazi do uspona troškova za kupovinu prirodnog gasa i sve zemlje, osim Poljske i nekih skandinavskih zemalja, beleže rast cena kako gasa, tako i struje koja košta i više od 300 evra po megavat satu (MVh).
Cena gasa je skočila nakon što je operator za transport gasa „Gaskejd“ saopštio da su počele rezerzne isporuke gasa preko gasovoda „Jamal-Evropa“ iz Nemačke u Poljsku nakon što je „Gasprom“ odbio da rezerviše za danas kapacitete za pumpanje gasa.
To se direktno reflektovalo na tržište struje, na kojima su cene na nacionalnim berzama energenata i evropskoj platformi EEX dostigle rekordne nivoe. Troškovi za sutrašnju isporuku su prešli 400 evra za Francusku, Nemačku, Holandiju, Belgiju, Švajcarsku, Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku, Italiju i Slovačku.
Cena za Srbiju iznosi čak 396 evra.
Primarni faktor u skoku cena struje je prirodni gas. Njemu se pripisuje 80 odsto povećanja.
Drugi, ali ne i manji problem je to što nije dopunjena dovojna količina gasa tokom letnje sezone u podzemnim skladištima u Evropi.
Iskorišćenost kapaciteta je 1. decembra bila 67,5 odsto. Sad je već ispod 60 procenata.
Treba napomentuti da je se do ovog nivoa rezerve obično isprazne tek u januaru. To znači da bi Evropa, ako zima bude hladnija nego prethodne godine, skoro potpuno mogla da ostane bez rezervi gasa u februaru ili martu.
Sudeći po stanju na energetskom tržištu, investitori su već uračunali takvu mogućnost. Tako su u velikim zemljama poput Nemačke i Francuske cene ugovora za isporuku električne energije u februaru veće nego za januar.
Da li Seveni tok 2 može da reši stvar?
Još jedan gasovod u ovako kriznoj sitaciji svakako bi bio i više nego značajan. Ali, podsetimo Nemačka je u novembru suspendovala odobrenje za Severni tok 2.
Nemački energetski regulator rekao je tada da će odobrenje dati kada kompanija Severni tok 2 bude registrovana u Švarcajskoj i kada bude prenela imovinu i budžet za osoblje svojoj nemačkoj podružnici, piše Foks Biznis.
„Sertifikat za rad Severnog toka 2 će se razmatrati tek kada operater bude organizovan u pravnom obliku u skladu sa nemačkim zakonom“, saopštio je regulator.
Putin koristi sitauciju za političke manipulacije
U trenutku kada tranzit ruskog gasa preko gasovoda Jamal-Evropa radi na sa samo 4 odsto kapaciteta, Rusija i Gasprom dodatno vrše pritisak na evropsko tržište gasa kako bi unapredili svoj projekat Severni tok 2 i naterali evropske zemlje da potpišu dugoročne gasne sporazume sa Gaspromom koji garantuju snabdevanje po fiksnim cenama.
Gasovod Jamal je jedan od glavnih puteva snabdevanja Gasproma na kontinentu, pored prvog gasovoda Severni tok i tranzita kroz Ukrajinu.
Gasprom je danas odbio opciju da rezerviše dodatne zalihe preko Ukrajine četvrti mesec zaredom i obezbedio samo 22 odsto predloženih dodatnih zaliha na ruti Jamal, piše MT.
S obzirom na to da cena gasa po megavat satu za Nemačku trenutno iznosi 331 evro, izvesno je da će nova nemačka administracija morati što pre da razreši ovo pitanje.
Izvor: Nova.rs
