Draža Petrović, kolumna za portal N1, 17.12.2021.
Najveća opasnost po elektroenergetski sistem Republike Srbije svakako je predsednik Vučić, jerbo je primećeno da mu ponekad dođe da se besi o luster.
Takođe, jednom prilikom je javno izrazio nameru da se obesi i o vetrogenerator, te zarad očuvanja elektroenergetske stabilnosti naše zemlje predsednika ne treba dovoditi blizu bilo kakvih izvora i (s)provodnika energije – od dalekovoda pa do Sunca, mada niko do sada nije uspeo da se obesi o Sunce, al za svaki slučaj.
Bešenje o luster, recimo, zna izazvati značajan pad elektroenergetskog sistema, makar u prostoriji gde se nalaze predsednik i luster, ali je predsednikovo pominjanje bešenja o luster toliko ubedljivo da nijedan luster nije skroz siguran kada su u pitanju predsednikove namere da se malo, malo, besi o luster.
I da samim tim izazove pad elektroenergetskog sistema u datom okruženju ako se luster strovali na pod. Zajedno sa predsednikom svojeručno okačenim o luster.
Pre neki dan, naime, predsednik je u Palati Srbija govorio kako se strmeknuo elektrenergetski sistem, pa je dugo merkao onaj veliki luster zaostao još od Tita, i u jednom trenutku svečano saopštio:
- Ja sam pogrešio što nismo u Kostolac ušli ranije, ja sam pogrešio što nismo išli sa Kolubarom B i za sve to sam ja kriv što sam slušao sve moguće ekologe, lažne stručnjake i sve moguće strance koji su dolazili u ovu zemlju da mi sole pamet. Obesio bih se o ovaj najveći luster ovde, samo zato što sam ih bilo šta slušao – objasnio je predsednik pred novinarim svoje namere u pogledu lustera.
Delovao je kao da su ovi koji su došli da mu sole pamet ipak malo presolili predsednikovu naknadnu pamet, pa mu na istu tu pamet padaju raznorazne neverovatne ideje.
Predsednik je i pre dve godine u Kovinu takođe izrazio nameru da se obesi o još jedan delić domaćeg elektroenergetskog sistema – vetrogenerator.
- Lepo mi dođe da se obesim o ovaj ovde vetrogenerator – objasnio je u Kovinu, mestu koje ima adekvatnu instituciju koja zna da reši probleme osobama koje merkaju razne zgodne stvari o koje bi mogli da se bese. Pa je predsednik ipak odustao od bešenja o vetrogenerator.
Opet, pre dva meseca dok je pričao sa ruskim šefom diplomatije Lavrovim, predsednik je takođe objasnio zašto se već nije obesio, mada mu ne manjka entuzijazma po tom pitanju.
- Sreća da smo imali hrabrost da izgradimo gasovod sa Rusijom, da nismo ja bih mogao samo da uzmem konopče da se obesim – objasnio je predsednik pred Lavrovim, dok je Lavrov verovatno u diplomatskim spisima ubeležio da je predsednik Srbije jedan veliki obešenjak.
- On je tolki obešenjak, da kad god nešto krene naopako, javno izjavi da bi se obesio, što dosad nisam video ni u jednoj zemlji na kugli zemaljskoj među svim mogućim depresivnim predsednicima – zapisao je Lavrov.
Mada obešenjački predsednik više liči na onog baksuznog samoubicu iz Alan Forda, koji je očajan jer je bezbroj puta bezuspešno pokušao da se samoubije, a to ga baca u još veći bedak jer je totalno promašeni slučaj koji ne može čak ni da se autolikvidira ko čovek, te mu svi daju dobronamerne savete kako da ipak uspe u svojoj plemenitoj nameri.
Predsednika treba shvatiti: svaki čovek koji bi morao da u dužem vremenskom periodu sarađuje sa Miloradom Grčićem, osobom koja pojavom izaziva veći grč i manji grčić, verovatno bi na kraju otkrio svoje skrivene suicidalne tendencije.
Grčić, dakle, v.d. generalni direktor Elektroprivrede Srbije, uspeo je tako stručno da rasturi elektroenergetski sistem Srbije, da mu je predsednik Vučić, još pre sopstvenog pisma o namerama u pogledu bešenja o luster, rekao: “Grčiću, j… te onaj koji te postavio na to mesto!”
Međutim, ispostavilo se da je i ta rečenica jedna vrsta autodestrukcije, zato što je takozvanog Grčića na to mesto postavio upravo predsednik Vučić, lovac na skrivene gadne mlade talente.
Pa se predsednik ispravio: “Grčiću, j… te onaj ko te ostavio na tom mestu!”
I to je bila jedna vrsta autodestrukcije, iz prazloga što je Grčić Miorad, ovlašćeni rukovalac električnim ražnjevima i Elektropečenjarama Srbije, skraćeno EPS, na tom mestu ostao upravo jerbo je predsednik verovao da nema boljeg kadra koji će brinuti da našim građanima bude toplo ko u furuni za prasiće. Da građani cvrče, da budu reš, i da nema zime, ako se spletom okolnosti greju na struju, kuvaju na struju ili gledaju TV na struju.
Narod koji je čvrsto ubeđen da je Tesla izmislio struju, konačno ima čoveka, KontraTeslu, koji je uspeo da ukine struju baš onda kad smo svi bili ubeđeni da to više ne može da se vrati na nivo pre Tesle.
Grčić u sadejstvu sa Vučićem i jeste inicijalna kapisla koja može izazvati poriv kod znatnog broja žitelja Srbije da se obese o luster, i to luster koji ionako ne radi, jer nema struje. A luster bez struje može poslužiti jedino da se o njega besite, jer mu upotrebna vrednost u momentima bez struje naglo opada. Luster bez struje i jeste predviđen za bešenje svih onih koji bi da se bese jer je neko postavio i ostavio takozvanog Grčića da dovodi struju u luster.
Bešenje o luster u slučaju predsednika ipak je možda još jedan njegov talenat da sam sebi organizuje sopstvenu lustraciju, kad već nikome pre njega to nije uspelo.
Taj poduhvat bešenja o luster jeste jedna vrsta autolustracije i možda je predsednik zaista rešio da se bešenjem o luster samolustrira.
Svetlo na kraju tunela se, dakle, možda i vidi. Jedino što nema struje…
