Piše: Svetislav Basara
Ko bi rekao da će muralna panika prerasti u mini-serijal. Evo, gledam u kristalnu kuglu i proričem da će mural skorih dana biti uklonjen. Čim se „tamo gde treba“ proceni da donosi više političke štete nego koristi.
Možda se pitate kakve je političke koristi bilo od murala Ratka Mladića. Eh, kakve! Kakve je koristi bilo od odugovlačenja - i pokušaja izvrdavanja - savatavanja haških utuženika, uključujući Mladića. Sećate li se kako je - kurčevit u granicama svojih (pre)skromnih mogućnosti - sedar Koštunica dr Vojislav kliktao da mu je Haški tribunal „poslednja rupa na svirali“. I kako su, nedugo potom, upravo za vakta Carstvija njegovog savatani i Hagu isporučeni svi optuženici.
Da li je zbog odlaganja isporučivanja haških sužnjeva Koštunici opao rejting ili možda ugled? Ma jok. I dan-danas bi kunjao u pustolini u Nemanjinoj - dok bi mu JexS Tadiću zanosio muda - samo da ga đavo nije navratio da iz pustog srpskog inata zapali neke ambasade, nakon čega je dobio neprijatni poziv iz jedne prekomorske zemlje, podvio repić i ubrzo se povukao iz politike. U koju ne znam zbog kog je qwrza i ulazio. Verovatno je morao. Da vrati neke nematerijalne dugove, ali to je druga priča.
Možda se sad pitate zašto Koštunica nije izgubio ni „r“ od rejtinga, ni „u“ od ugleda? Zato što je zvanična verzija govorila da je učinio „sve što je mogao“ i da se „borio kao lav“. Nevažno je što je sam pošljedak - isporuka haških optuženika - vrišteći dokaz da ništa nije mogao učiniti, a da se rečeni dilber u svom životu nikada i ni za šta nije borio - mala mu snaga - to znaju i vrapci pod beogradskim strehama. Jbg, ostalo je upamćeno da se „borio za srpske junake“.
Sad prelazimo na diplomatiju, političku veštinu kojom je od svih srbskih vladara temeljno ovladao samo moj omiljeni srbski tirjanin Kodža Miloš Obrenović (o kome će biti još reči). Jeste li se možda nekad zapitali šta reč „diplomatija“ izvorno znači? U doslovnom prevodu sa grčkog, „diplomatija“ znači „duplo znanje“, a diplomatija to jeste i u praksi.
Samim imenom diplomatija sugeriše da ono što se misli, zna i priznaje u međunarodnoj javnosti, ne mora da znači - a niko razuman i ne očekuje da znači - da se tako misli i namerava kod kuće, u potaji. Evo primera. Mislite li vi da se u Budimpešti i Sofiji (verovatno i u Zagrebu) - da ne idemo dalje - ne kuju planovi za stvaranje mađarskog, bugarskog i hrvatskog sveta. Još kako se kuju.
Ali mađarska, bugarska i hrvatska diplomatija pred međunarodnom javnošću ni pod mukama ne bi priznale da se ti planovi kuju, mada se neke povremeno izlanu. Naša, međutim, diplomatija ne igra za međunarodnu javnost, nego za domaću raju, zanemaruje taktiku i zato uvek završavamo u nižerazrednom Vratniku. Natrag na Kodžu Miloša. On je domaću raju držao na kratkom sidžimku, a za međunarodnu javnost igrao pitom, na malo, ali sigurno. Potonji srbski tirjani su hteli više. Stvar je završila tako što su se granice Srbije poklopile sa onima koje je Kodža Miloš osvojio.
