Draža Petrović, iz kolumne za portal N1
Došla tako neka vremena kada će ti u Srbiji sve biti oprošteno samo ako smisliš koja je tačno uloga Đilasa u tvom problemu. (...)
Dobro, pomislećete, ali ko bi, molim vas, poverovao da Đilas organizuje kampanju protiv Branislava Lečića, uspešnog glumca & propalog političara?
Paaaaaaaaaa, za početak bi u to poverovao sam Branislav L, jerbo se jednog jutra pojavio u jutarnjem programu Pinka, kod voditeljke Vile Ravijojle koja je, sudeći po stajlingu, rođena tri godine pre otkrića dizajna, dve godine pre otkrića žurnalizma i godinu dana pre otkrića logike. I deluje impresivno, baš kao osoba kojoj se morate poveriti o tajnama zločestog Đilasa.
Onda Lečić na pravom mestu, kod prave osobe, na neđilasovskom Pinku na koji je do pre dve godine jurišao zajedno sa Đilasom, otkrije da je Đilas – ukratko prepričano – preko famoznih “đilasovskih medija” organizovao njegov linč, zato što su ti mediji, gle čuda, pratili slučaj Danijele Štajnfeld, pa odmah zatim i Merime Isaković, koje su pod punim imenom i prezimenom tvrdile da ih je dotični Branislav u razmaku od 25 godina silovao.
Čak je i Njujork Tajms, poznati đilasovski medij iz Njujorka, objavio ispovest Danijele Štajnfeld, pa čovek ne može da se ne zapita – gde su prirodne granice Đilasa, kakav je to monstrum, kada je instrumrntalizovao čak i američke medijske ikone.
I za tili čas, posle te ispovesti, Branislav Lečić postao je heroj vaskolikog srpstva koje se ničega ne plaši sem Đilasa, jerbo se ispostavi, leb te tvoj, da je Đilas manijak koji, doduše, ne spopada glumice, nego – nećete verovati – spopada poznate glumce.
– Đilas me zlostavljao, ali ja sam o tome tek sada progovorio jer sam čuvao tu tajnu u strahu od Đilasa, dok mi nije omogućeno da se ispovedim vama, gospođo Ravijojla, u vašoj hrišćanskoj emisiji! – ukratko prepričano izgledala je ta Lečićeva ispovest na Pinku.
I tako je Lečić našao najlogičniju i jedinu uspešnu odbranu u Vučićevoj Srbiji, takozvanog Đilasa.
Onda je na pozorišnom festivalu u Brčkom, gde se neki genije setio da Lečića involvira u žiri u idealnom trenutku, počela pobuna onih koji najbolje poznaju Lečića – njegovih koleginica i kolega – ali se pokazalo, setiće se valjda neko i toga, da Đilas, bog te tvoj, kontroliše sve teatre od đilasovskog Triglava pa do đilasovske Đevđelije.
Prvo se pobunio đilasovski Atelje 212, onda đilasovski Kamerni teatar iz Sarajeva, pa đilasovski Kerempuh iz Zagreba, pa đilasovsko Bosansko narodno pozorište iz Zenice. Pa đilasovsko Hrvatsko narodno kazalište iz Splita. I na kraju se sve to nije nešto svidelo ni đilasovskom Šerbedžiji, koji je svoj nastup na zatvaranju festivala uslovio, valjda, da đilasovski Đilas bude u žiriju umesto neđilasovskog Lečića. Ili je možda tražio da đilasovski Lečić napusti đilasovsko Brčko, ko bi to pohvatao?
Bauk đilasovskog Đilasa kruži đilasovskim regionom, pa je srpski pokret Me Too, zapravo, skup osoba, od Basare do Lečića, koje je zlostavljao Đilas. I koje su o tome hrabro progovorile u vreme najgore autokratije đilasovskog Đilasa – u retkim oazama slobode – na neđilasovskom Pinku i neđilasovskom Kuriru.
Pokret Đilas Me Too biće sve jači – od onih koji su vozili pod dejstvom alkohola jer ih je prethodno napio Đilas pa do onih koji su pali na ispitu jer nisu mogli da uče od Đilasa.
Kako je jednom lepo rekao đilasovski Čika Jova Zmaj: Gde god nađeš zgodno mesto ti Đilasa posadi, a režim je blagorodan, pa će da nagradi.
