Piše: Veselin Simonović, kolumna za portal Nova.rs
Srbija, 5. oktobar 2021: na vlasti su generalni sekretar Srpske radikalne stranke i bivši ministar informisanja u vladi Mirka Marjanovića, portparol Miloševićeve Socijalističke partije Srbije, potrčko Mire Marković, pripadnik Arkanovih tigrova (čitajte: hijena), a pomažu im koristoljubivi otpadnici Demokratske stranke… Državne pare dobijaju firme kriminalaca i političara, mafijaši na vlasti ili biski njoj grade na izvorištima lekovite vode, u nacionalnim parkovima, cela država je bespravno gradilište…
Beogradom, kao i u drugim gradovima, šetaju nabildovani crnokošuljaši bez vratova i s četvrtastim glavama i čuvaju ratne zločince koji traže pomilovanje za ubicu premijera Zorana Đinđića. Na televizijama s nacionalnim frekvencijama i režimskim štampanim biltenima gostuju dileri droge, režimski prirepci i tobožnji opozicionari koji razvijaju teorije zavere kako je Đinđića ubio Zapad, te da je 5. oktobar bio velika greška. Zato danas ponovo živimo u “devedesetim”, samo što ovi bivši i sadašnji ne vode ratove, osim što neprekidno seju mržnju i zavadu po celom regionu.
U takvoj državi je očekivano da plagijator Siniša Mali bude ministar finansija, Nebojša Stefanović bez ikakve škole, ali s doktoratom, bude ministar odbrane, Aleksandar Vulin, pravnik koji nije svraćao na fakultet u Kragujevcu, bude ministar policije, da skupštinski Odbor za pravosuđe vodi Vladimir Đukanović, koji brani najvećeg uzgajivača marihuane u Evropi…
Još jedna je velika sličnost s devedesetim godinama, država je poistovećena s jednim liderom i jednom partijom, tad kao i sad je jedan čovek odlučivao ko će da dobije koji posao, ko može da krade i koliko. Postoji i velika razlika: u Miloševićevom režimu niko nije mogao da se poziva na njega kad ga uhvate u nekoj nepodopštini, a on nikog nije javno branio.
Danas svaka vucibatina koju uhvate da je krala u prodavnici može da izvadi člansku kartu Srpske napredne stranke i da kaže da je to sve izmišljeno, jer žele da naude Aleksandru Vučiću. To je moguće zato što je sam predsednik države napravio takav sistem. Srbija nema parlamentarnu demokratiju s premijerskim sistemom, kako je to zapisano u Ustavu, mi imamo gospodara koji deli pare, kažnjava, nagrađuje i presuđuje. Podsetiću – predsednik je branio Milana Radoičića, osumnjičenog da je učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića, zatim onog Babića s naplatne rampe, Vulina i njegovu tetku s 250.000 evra, nedavno i Koluviju za Jovanjicu (grehota takav čovek da robija za tonu marihuane), branio je Sinišu Malog za plagijat, za Savamalu i za 24 stana… I ovaj spisak je poduži.
I šta bi Siniša Mali mogao da kaže povodom novih dokaza (obelodanio ih je KRIK) da je ipak bio vlasnik 24 stana u Bugarskoj?
Očekivano reče da su to sve laži, ali da nisu uperene protiv njega već protiv Aleksandra Vučića i da su pravi i jedini lopovi Dragan Đilas i njegov brat. Kad god bilo koga uhvate da je nešto krao ili muljao s državnim parama oni viču – Đilas lopov. Siniša Mali je u nespretnoj odbrani možda napravio sebi veliki problem, jer reče da je “njima tema gde su računi Vučića kojih naravno nema, jer lažu o svemu”.
Devedesetih su govorili da ne kradu već obezbeđuju džebanu vojsku u ratu, a danas da sve to izmišlja Đilas da bi naudio Vučiću i sakrio svoje milione.
