Piše: Svetislav Basara
Evo, bližimo se i drugoj godišnjici izbijanja epidemije kovida 19, tokom koje smo prešli dug put od dijalektičke faze totalitarnog epidemiološkog apsolutizma - sa sve višednevnim lokdaunima i apšenjima prekršilaca policajnog sata - do faze totalne epidemiološke anarhije.
Famozni krizni štab - u početku i strah i trepet i predmet obožavanja - završio je u totalnoj krizi štaba. Još se samo potpukovnik Kon - svojevremeno vanredno unapređen za zasluge u razotkrivanju neprijatelja narodnog zdravlja - grčevito drži za ivice publiciteta, koje neprestano izmiču. Sve ostale krizne štablije su nikom poniknule, sa izuzetkom dr Pulomologovića-Nestorovića, koji je postao medijska zvezda i jedan od gurua antivakserskog pokreta.
Bilo je predvidivo da će vakcinacija postati povod za famozne srpske podele. Možda vas interesuje đe sam ja tune. Na levom centru, eto gde sam. Vakcinisao sam se čak tri puta - što je, za razliku od špricanja Vedrane Rudan, prošlo nezapaženo u javnosti - ali nisam od sorte vakcinalnih talibana koji, kad god neko potegne da nevakcinisani umre od korone, taboru talibana-antivaksera šalju zlurade poruke tipa „evo, ovaj ide na vašu dušu“ ili „idite u kovid bolnicu da gledate kako umiru ne samo nevakcinisani nego i vakcinisani, koji bi preživeli da ste se vi vakcinisali“.
Lično mislim da je država vakcinaciju morala proglasiti obaveznom, jer prazna priča o neustavnosti i slobodi izbora pada u vodu ako se prisetimo da, u slučaju neposredne ratne opasnosti, država ne okleva da proglasi opštu mobilizaciju i time ogroman broj ljudi izloži mogućnosti pogibije. Možebit da bi i naša država proglasila obavezu vakcinacije da antivakserski lobi i antivaksersko simpatizerstvo nije tako brojno.
Populizam ima mnoge prednosti, ali i jednu manu. Podilaženje masi, ugađanje njenim željama, predrasudama i zabludama obezbeđuje dug i srećan život populističkim carstvijima, ali pre ili kasnije dovodi do situacije u kojoj rulja pohapsi, upadne u carski dvor i drekne „davaj vlast“ (ponekad i glavu), a populistički vožd naprosto nema srca da ne učini rulji.
Nemojte sad očekivati da ću krenuti da huškam na vakcinaciju, da naričem nad neobaziranjem na „civilizacijska dostignuća“ i da se ibretim nad antivakserskim konfabulacijama o vakcinalnim čipovima, genetskim agensima i skrivenim otrovima. Ma jok. Kao čovek kome su konfaubalcije profesija, pun sam razumevanja za konfabulatore. Druga jedna sorta aktivaksera mi posebno ide na qwrz, mislim na dilbere/ke, koji idu starom stazom srpskih grešnika, radih da se poj*bu, ali da im ne uđe, tj. da se ne vakcinišu, a da se prikažu kao trezvenoumni i racionalni.
To su oni - verovatno ih je više od teoretičara vakcinalne zavere - koji kažu „neću da se vakcinišem jer na znam šta je unutra“. Inače, da bi se znalo šta je unutra, potreban je doktorat iz mikrobiologije i biohemije, pa se pitam da li ti dilberi/ke znaju šta je spolja.
