Otkad su 2018. direktnom pogodbom Srbija i Kina ugovorile izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu, najavljena najveća strana grinfild investicija u zemlji pretvorila se u trogodišnju aferu - bez epiloga. Plodne banatske ravnice postale su vlasništvo kineskog Linglonga, a grad na Begeju koji 18 godina nema pijaću vodu, sada strahuje šta će udisati kada fabrika guma bude počela da radi. Kako je Linglong kršio propise i zašto su se zakoni prilagođavali kineskom investitoru, a ne on njima? Hoće li fabrika raditi onako kako se gradila? U kakvim će uslovima raditi srpski radnici u Linglongu, a kako žive i rade kineski radnici koji grade fabriku?
Strah da će im rad u gumari narušiti zdravlje, nije jedino čega se boje srpski radnici koji su dobili posao u Linglongu. Stavljanjem potpisa na Ugovor o radu, prihvatili su i Aneks ugovora koji nosi naziv Ugovor o poverljivosti informacija gde piše nešto što verovatno nikada do sada u Srbiji nije viđeno ni u jednom ugovoru o radu.
Kako stoji u Članu 4, ukoliko zaposleni otkrije informacije o sopstvenoj zaradi, svaki put kada takvo ponašanje bude otkriveno biće dužan da isplati 20 odsto otkrivene zarade kao nadoknadu štete, a kada dva puta zaredom otkrije informacije o zaradi biće dužan da isplati 50 odsto od otkrivene zarade kao nadokandu štete i nalaziće se pod prismotrom mesec dana.
“Prismotra ne postoji. Ona nije zakonski definisana. Imate radnje koje može sprovoditi nadležan organ, državni, nikako neka privatna kompanija. Bilo kakvo ugrožavanje privatnosti, prisluškivanje, posmatranje, neovlašćeno snimanje, je zakonom kažnjivo”, kaže pravnik Milan Antonijević.
Ističe da se prismotrom ne bave bilo koji organi, nego oni kojima je to nadležnost i zakonska obaveza.
“Govorim o policiji, tajnim službama, nalogu suda… Sve to se ovom odredbom stavlja u ruke nekog poslodavca, poslovođe, to je zaista protivzakonito ponašanje ukoliko bi se ona sprovela”, kaže Antonijević.
Dodaje da ako su radnici iz Srbije u sivoj zoni, oni koji dolaze iz Kine su “u potpunosti u crnoj”.
“Mnoga od onih ponašanja za koja čujemo, dakle nemamo dovoljno informacija, meni nalikuju na torturu, nalikuju na zloupotrebu mnogo širih razmera koja mora voditi i ka krivičnoj odgovornosti. Za to se mogu zainteresovati i neke međunarodne organizacije i tela koja se bave ljudskim pravima i torturom. Ne bih voleo da Srbija svojim ponašanjem doprinese tome da bude pod takvom lupom”, kaže Antonijević.
Dušan Kokot iz Građanskog preokreta kaže da kineski radnici žive u “nestvarnim uslovima” u bivšoj Fabrici mesa BEK.
“Ako gledamo fotografije, na primer iz Beka, u kome su 4-5 kreveta jedan do drugoga, gde su šatorskim krilima prekriveni kreveti, roba i garderoba im stoji na krevetu, a srednjevekovne noćne posude ispod kreveta i ispod stola. To su uslovi koji nisu dostojni ni srednjeg veka”, rekao je on.
Iz kompanije Linglong su negirali navode o lošim uslovima rada.
Na pitanje televizije N1 o radnim uslovima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovara – “mnogo ste dobri ljudi”.
“Pa šta ste sad postali zainteresovani i za stanje kineskih radnika?” bio je komentar Vučića.
Da bi u industrijskoj zoni Zrenjanina nikla fabrika na 500.000 kvadratnih metara u kojoj će do 2024. godine biti zaposleno 1.200 radnika, investitor je najpre tražio 130 hektara zemljišta.
Za to, kako se navodi u Memorandumu o razumevanju, očekuje podršku Vlade Srbije i već tada, na osnovu člana 4 Memoranduma, postaje jasno da će kineski investitor dobiti sve što poželi.
“Sa pravne i komercijalne strane, ovakve odredbe ugovora su nerazumne. I bilo koja advokatska, pravna ili savetodavna kancelarija koja bi pod komercijalnim uslovima i u najboljem interesu savetovala Republiku Srbiju, odnosno zvaničnicima koji potpisuju ugovor, rekla bi im da ne potpisuju takav ugovor, jer je on komercijalno i pravno nepovoljan po RS”, kaže Jovan Rajić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Bez dinara naknade, kineski investitor 28. marta 2019. postaje vlasnik zemljišta na kom će graditi fabriku guma.
Istog dana kada postaje vlasnik zrenjaninskog zemljišta, Linglong podnosi prijavu za državne subvencije. Kompaniji koja se nalazi među 20 najvećih proizvođača pneumatika na svetu, među pet najvećih u Kini, koja zapošljava 15.000 radnika i godišnje ostvaruje prihod od dve milijarde evra, ispostavlja se, potrebna je pomoć države Srbije.
Odobrena im je subvencija iz budžeta u iznosu od 75.823.900 evra, koja će biti isplaćena u sedam tranši, poslednja 2026. godine.
Uz dodatnih sedam miliona evra koliko su, prema proceni Poreske uprave, vredele parcele koje su date Linglongu, ukupan iznos državne pomoći zapravo je 83,5 miliona evra.
Izvor: N1 Beograd
