Suprotno tvrdnjama predsednika, penzije danas nisu najveće, a odavno ne prate plate
Srpska bajka sa tužnim krajem
Dok Aleksandar Vučić tvrdi da su „penzije danas najveće u savremenoj istoriji Srbije“, zvanični podaci pokazuju da su one realno za 1,6 odsto manje nego što su bile kada su na vlast došli SNS i SPS. Još više su vredele 2009, ali je tada i počeo sunovrat. U međuvremenu je prosečna penzija pala sa 62,3 na samo 45 odsto prosečne neto plate
Do kraja godine prosečna plata u Srbiji biće 610 evra i prestižemo Bugarsku, u kojoj je prosek 580 evra, a penzionerima obećavam da ćemo se truditi da penzije, koliko je moguće, što više prate plate, izjavio je predsednik Aleksandar Vučić 23. avgusta na Hepiju. Dan ranije, na sednici Glavnog odbora PUPS-a, rekao je da je dobro razumeo ključni zahtev lidera te stranke i ministra Milana Кrkobabića da penzije prate plate. „Nisam siguran da će sto odsto to moći da bude tako, a imate moje obećanje da ću se truditi“, poručio je Vučić i još jednom ponovio da su „penzije danas najveće u savremenoj istoriji Srbije“. Umesto demantija, usledio je aplauz.
I dok „bake i deke“, ako je suditi po Vučićevim rečima, čeka svetla budućnost, sadašnjost i prošlost izgledaju nešto mračnije. Prema podacima Ministarstva finansija (Osnovni makroekonomski indikatori), realno je prosečna penzija danas manja nego 2012, kada su na vlast došli SNS i SPS. Iako je od tada do danas prosečna penzija nominalno povećana za 48 odsto, sa 19.788 na 29.381 dinar, realno je za 1,6 odsto manja. Drugačije teško da je i moglo biti ako se ima u vidu da je od poslednjih 12 godina sedam godina realno padala, a samo pet rasla. Zato je, kada se sve sabere i oduzme, danas realno manja nego 2012, a još manja u odnosu na 2009, kada su penzije počele da se „tope“ i taj trend je, sa povremenim pauzama, trajao sve do poslednje četiri godine. Prema tome, čak i ako polazi od toga da istorija počinje od njega, Vučić nije u pravu, jer su penzije, ako se posmatraju kroz kupovnu moć, realno bile najveće pre 12 godina, u vreme kada je Vlada zavisila od PUPS-a, na čijem je čelu bio Кrkobabić senior, Milanov otac Jovan.
U prvim godinama posle 5. oktobra 2000, kada je po tvrdnjama naprednjaka počeo kolaps srpske privrede, realni rast penzija bio je dvocifren – u 2001. su povećane 17,9 odsto, a naredne za još 16,8 odsto. Istine radi, u to vreme bile su mizerne, ali su do 2008, do „istorijskog pomirenja“ DS-a i SPS-a, realno povećane 105, a nominalno 291 odsto, sa 4.505 na 17.639 dinara. A onda je, u ranu jesen 2008. napravljen inicijalni greh, jednokratnim povećanjem penzija za 10 odsto u trenutku kada je ceo svet zapljusnula recesija, izazvana finansijskom krizom, za koju su ministri Mlađan Dinkić i Božidar Đelić tvrdili da će nas zaobići i da ona može da bude „naša razvojna šansa“. Ali, nije, pa je već 2009. BDP Srbije pao 2,7 odsto. Uprkos tome penzije su nastavile po starom i te godine su realno povećane 3,5 odsto, sa 16.639 na 19.788 dinara. Pritisnuta rastućim minusom u budžetu, iz kojeg se značajan deo novca izdvajao za isplatu penzija, država je praktično zamrzla penzije i one su 2010. realno smanjene 5,8 odsto, a naredne godine za još 3,6 procenata. To znači da su, prema zvaničnim podacima, 2009. realno vredele više za desetak odsto nego danas, iako su u međuvremenu povećane sa 211 na skoro 250 evra.
Igrom slučaja, od 2012. i dolaska naprednjaka na vlast penzije su realno počele da rastu tek 2018, kada je Vučić izabran za predsednika, dakle kada one više nisu bile njegovo ustavno ovlašćenje, jer je za penzioni sistem i usklađivanje penzija formalno nadležna Vlada, na čijem je čelu već tri godine Ana Brnabić. Zna se, međutim, ko donosi odluke, a tako je i 2019. usvojena „švajcarska formula“, po kojoj se svake godine penzije povećavaju za 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta plata. S obzirom na to da su cene od usvajanja te formule do ove godine rasle sporije od dva odsto, po tom osnovu su penzije uvećavane za manje od jednog procentnog poena, plus za polovinu rasta neto zarada. Automatski je, sasvim suprotno zahtevu Milana Кrkobabića, prosečna penzija bila sve manja u odnosu na prosečnu platu. I dok je njegov otac Jovan insistirao da prosečna penzija ne može da budu manja od 60 odsto prosečne zarade (u 2009. bila je 62,3 odsto), u junu 2021. pala je na 45 odsto - 29.384 prema 65.070 dinara. Do toga je došlo jer su u međuvremenu prosečna primanja najstarijih povećana za manje od 10.000, a zarade za više od 33.000 dinara.
Piše: Milan Ćulibrk, Foto: Marko Đoković
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 2.9.2021.
