Ivana Vasić, devojka čiji je brat izboden na niškom keju samo zbog toga što je nosio natpis na majici koji je smetao grupi huligana, objavila je na Tviteru svoju životnu priču od koje zastaje dah. Ivana je opisala kako kao đak generacije nije imala podršku lokalne samouprave, da je na studijama jedva "krpila" kraj s krajem, da bi je na kraju zbog cele situacije otišla "preko bare" u daleki Denver u kojem radi kao molekularni biolog u koji je otišla zbog nepravde i teške krize društva u kojem živimo.
Ivana je bila đak generacije u srednjoj školi, nakon čega je upisala pravo u Beogradu, da bi je životni put zbog raznih okolnosti naveo u Denver gde radi kao molekularni biolog. Upravo u ovom gradu, tada već kao formirani stručnjak, daleko od Srbije, Ivana je dočekala vest da je njen brat izboden nožem na keju u Nišu.
Ovaj težak momenat, ali i okolnosti zbog kojih je napustila Srbiju, objavila je na Tviteru koji je izazvao veliku pažnju javnosti.
„Bila sam učenica generacije u srednjoj školi. Razgovaram sa direktorom kako da odem na prijem kod Karađorđevića u Beogradu jer nemam prevoz. Kaže pozvaće gradonačelnika, možda opština može da obezbedi prevoz đaka generacija iz svih škola do Beograda. Gradonačelnik Boško Ničić, valjda nije znao da je bio na spikeru i kada mu je direktor rekao da bi trebalo da se organizuje prevoz za đake generacija do Beograda rekao je pred svima ‘j*be mi se za đake generacije“. Upišem prava posle srednje. Ludilo“, objavila je Ivana na Tviteru i dodala:
„Mislila sam da ću tamo pronaći ljude koji kao i ja žele lepšu, moderniju, razumnu Srbiju. Tamo nađem Olivera Antića, Simu Avramovića, nekog Zdravkovića. Primim neku stipendiju koja kasni po pet meseci, molim upravnika doma da me ne izbace, jer nemam odakle da platim. Drugari pomažu jedni drugima, delimo bonove za obroke u menzi. Maštamo da ćemo kada završimo fakultet biti super ljudi koji žive lepo i mogu da kupe šta žele u „Hleb i kifle“. Vidim nema ništa od toga. Vidim da se i najobičniji internship (praksa) u Beogradu završava preko veze. Vezu nemam“, rekla je Ivana.
Nakon toga, životni put naneo je da ode SAD, gde je završila molekularnu biologiju.
„Nekom ludom srećom odem u Ameriku. Završim molekularnu biologiju. Dobijem posao u laboratoriji na univerzitetu, posle se zaposlim u pulmonarnoj bolnici u Denveru u istraživačkoj laboratoriji. Jedno popodne razgovaram sa šefom o patentu koji smo podneli pre par dana. Šef PhD (doktor nauka) sa UCLA (Univerzitet Kalifornije), ja početnica, inspirisana, pod punim gasom, kockice se slažu. Za vreme sastanka moj telefon vibrira non stop, poruka za porukom. Otvorim prvu ‘Ivana nadam se da će Uki biti OK. Mlad je, jak.’ Moj mali brat Uroš“, potresno je napisala Vasić i dodala:
„Otvorim Blic link – ‘Mladić izboden na Niškom keju jer je odbio da skine majicu sa antifašističkim natpisom – Uroševa slika. Dva uboda nožem u grudni koš. Uroš se tek vratio sa master studija u Španiji. Tog leta odem u Srbiju. Uroša ne mogu da zagrlim kako želim jer ga ubodi i dalje bole. To su mi uskratile lokalne tabadžije, čiji je tata neki lik kome lokalna vlast duguje nešto. Posle dve godine nemamo odgovor. Urošu se sudi za učešće u tuči. To šizofreno pravosuđe smatra da treba da se izviniš siledžijama što su te tukli. Nije to dom, Ogi. Nije dom gde ti biju najdraže“, objavila je Vasić.
Na kraju, Ivana je efektno zaključila svoju priču.
„Nije dom gde je borba sve, od parčeta hleba do računa za struju. Neću da živim u zemlji u kojoj je bahati Siniša Mali ministar. Neću da živim u zemlji u kojoj se jos svađaju da li je Tesla Srbin ili Hrvat, dok moji vršnjaci u Americi voze Teslu. Volim kad moja budućnost zavisi od mene, a ne od moje partijske karte. Ne trebam ja Srbiji, a ne treba ni Srbija meni. Amerika je dom“, zaključila je Vasić.
Izvor: Nova.rs
