Aleksandre Vučiću, vaša obraćanja građanima preko medija postala su toliko učestala i ugrožavajuća za spokojstvo i duševni mir građana Srbije, da sam odlučio da vam upućujem otvoreno pismo svaki put kada se na takav način obratite građanima. Nadam se da će ta moja otvorena pisma smanjiti, ako čak ne i sasvim u vama ubiti želju da se obraćate građanima i time ih psihički ugrožavate. U tom smislu shvatite i ovo moje otvoreno pismo, piše Vojin Rakić, osnivač i direktor Centra za bioetičke studije.
S obzirom na to da ogroman broj građana smatra da ste im naneli duševni bol, možda bi svi oni mogli da vas tuže i traže naknadu štete od vas lično i medija na kojima ste iznosili pretnje i uvrede svim građanima Srbije, čime bi vam bila bačena senka na slavlje koje ste sa svojim “užim krugom” svojevremeno upriličili kod “Franša” radi proslave prve milijarde evra “zarađenih” na svojim poslovima.
No, pređimo na stvar. Ovo prvo otvoreno pismo navedenog tipa ukratko će skicirati jednu važnu vašu karakternu osobinu: kukavičluk.
“Kukavica je onaj ko se boji i beži, a ko se boji, ali ne beži, taj nije kukaviva”. Ako vas navijačke obaveze u mladosti nisu sprečile da pročitate nešto od Dostojevskog, ove reči velikana ruske i svetske književnosti ne znamo da li bi vas podsetile na samog sebe i na kukavičku i moralno izvitoperenu mafiju čiji ste šef. Svakako bi trebalo da vas podseti.
Navešću nekoliko okolnosti koje pokazuju da vas, pored mnogih drugih nekonvencionalnih karakternih dispozicija, odlikuje i izraziti kukavičluk. Prvo, iz svog neposrednog iskustva znam da ste se pokazali kao velika kukavica u komunikaciji sa mnom. Drugo, a što je mnogo važnije, pokazali ste kao predsednik države istovetan tip kukavičluka koji ste pokazali sa mnom. Obrazac je isti. Jedino je u drugom slučaju mnogo pogubniji, jer je žrtvovana jedna čitava država. A ta država je naša Srbija.
Počeću dakle od onog manje važnog, i to samo na jednom primeru. Ja sam vas pre više od godinu dana tužio zato što ste me lično klevetali i o meni lagali na konferenciji za štampu u Briselu. Klevetali ste me naravno i preko svojih medija, ministara i članova predsedništva SNS, ali za sada ne postoje dokazi da ste vi lično te klevete naručivali. Takođe za sada ne postoje dokazi da ste lično naručivali pretnje ubistvom upućene mojim kolegama neposredno pošto sam sa svojim saradnikom, u svetu uvaženim etičarom prof. dr Aleksandrom Fatićem, objavio otvoreno pismo vama, da ste lično naručili da se tom mom saradniku havariše automobil na zaštićenom parkingu, da ste vi lično naručili da mu se preti hapšenjem par dana posle otvorenog pisma vama…No, svakako znamo iz ličnog iskustva da su nam nuđene “nagrade” (uključujući finansijske), koje su ponuđači smatrali dovoljno atraktivnim za nas da prestanemo sa svojim javnim delovanjem u društvenoj i političkoj sferi.
Prema tome, za sada postoje samo indicije ali ne i materijalni dokazi da ste navedene kriminalne radnje vi lično naručivali. Za KZM u Briselu pak postoje nepobitni materijalni dokazi, jer je čitava Srbija slušala vaša bizarna razmišljanja o meni, a za koje je dokazano da su čiste laži.
Nijedno suđenje po mojoj tužbi nije održano, i to iz najneverovatnijih razloga: prvo se ročište dugo nije zakazivalo, a kada se zakazalo, proglasila se valjda neposredno pred zakazano suđenje nadležnost drugog suda, pa se dan pred novo ročište u tom drugom sudu i ono otkazalo zato što se, kako sam razumeo, upravo dan ranije prvobitni sud, za koji je sve vreme bilo poznato da je nadležan, proglasio nadležnim (na šta vi imate pravo žalbe o čijoj osnovanosti se opet “odlučuje” ko zna koliko dugo….). Sve u svemu, konstantna odlaganja suđenja uz dosta neobične, a u neku ruku i maštovite izgovore.
Prema tome, vi se, Aleksandre Vučiću, pokazujete kao kukavica jer ne smete da se suočite sa mnom. Ne smete ne samo da polemišete sa mnom, već ni da mi izađete ne oči. Vi imate opciju da “šmekerski” kažete da ste me oklevetali greškom ili da su vas u naletu vaših finih osećanja ponele vaše suptilne emocije, da platite simboličnu sumu koju tražim (i to možete platiti u vašem stilu iz sredstava srpskih poreskih obveznika, kako se ne bi okrnjile milijarde pokradenih evra u vašim džepovima i džepovima vaše organizovane grupe), ali plašite se poniženja koje bi doživeli tokom suočavanja sa mnom. Naime, vi me znate iz javnog života i jasno vam je šta bi vas čekalo. Kao što rekosmo, strah te ne čini kukavicom. Kukavicom te čini bežanje. A vi bežite. U ovom slučaju od suđenja – i to uprkos potpunoj kontroli koju imate nad pravosuđem.
Zašto bežite? Zato što ste kukavica.
Ovo bežanje od suočavanja sa mnom na sudu paradigmatično je za vaš kukavičluk u politici. Navešću samo nekoliko primera:
1. Protivustavno ste uzurpirali svu izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast, prigrabili je za sebe lično, a samog sebe okružili najinferiornijim polusvetom – karakterno krhkijim čak i od vas. Kukavičluk je u tome što se plašite da vam čovek prosečne inteligencije i drugih prosečnih sposobnosti može ugroziti vlast. Osim toga, plašite se da imate kraj sebe nekog prosečnog čoveka pored koga bi vi delovali nedoraslo. A ta vrsta straha i bežanja od kvalitetnih, pa čak i prosečnih ljudi, posebno je velik kukavičluk.
2. Imate paničan strah od opozicije. Vaši megafoni u obliku homo sapiensa potpuno nepotrebno lažu i vređaju opoziciju, i to izrazito često. Pošto ste bili prinuđeni da date prostor na vašim medijima zvaničnoj opoziciji, vi ste uveli svoje “botove-ometače” u emisije, kako bi svojim logoroičnim praznorečjem, prostaklucima, a neretko i vriskom, potpuno onemogućili da se čuju stavovi koji nisu vaši. Bežite od toga da se vaše mišljenje (ono što govore vaši “botovi”) konfrontira sa bilo kojim drugim mišljenjem. Zašto taj panični strah i bežanje od drugačijeg mišljenja? Zato što ste kukavica.
3. Plašite se gneva i pobune naroda, pa ste se odlučili da krivotvorite podatke o broju umrlih i zaraženih od kovid-19, da krijete da su srpski prirodni resursi rasprodati, da ste vi i vaša organizovana grupa uzimali ogromne provizije od te rasprodaje, a da je na kraju ostala ekološki narušena i u skoro svim drugim pogledima devastirana Srbija. Ne želite ni sami da čujete istinu o tome, pa pričate da Srbija ima najveći ekonomski rast u Evropi (u svetu, u vasioni…).
I pričate da ste tigar. Tigar koji autokratski vlada zemljom koju je uništio i koja trenutno ima najveći broj zaraženih vrusom kovid-19 u Evropi (zvanična izjava predstavnika SZO za Srbiju). Tim istim virusom za koji ste rekli da ste ga pobedili. Bežanje od istine. Kukavičluk.
4. Tvrdite da uspešno branite Kosovo i da je Kosovo Srbija, a pritom srpski grb i akronim “SRB” na registarskim tablicama na tom delu stvarne ili navodne teritorije Srbije moraju biti prelepljeni stikerom. A bilo gde van Srbije dozvoljeno je prikazivanje grba Srbije i skraćenice “SRB”. Odvažan državnik bi se ili borio da Srbija vrati Kosovo ili bi priznao da je Kosovo za sada nepovratno izgubio Slobodan Milošević 1999. godine, i to u vreme dok ste vi bili njegov ministar propagande. No, to bi bio manir nekog ko nije kukavica. Kukavica beži i od bitke (sa ravnopravnima, a posebnom sa jakima) i od istine. Kukavica samo laže građane da je pobedila, iako sada već skoro svako vidi da je poražena i ponižena.
5. I vaš stil ponašanja asocira na kukavicu. Vaši skečevi pred kamerama često su praćeni grimasama kojima se svet smeje zato što liče na grimase plačnog deteta. Uglavnom ih pravite kada govorite o sebi ili o nečemu što je povezano sa vama. Ponekada vaše besede imaju i elemente nekog čudnog tipa naricanja. Muškarac koji javno, pred kamerama, plače nad svojom sudbinom u maniru narikača koje nariču nad pokojnikom, nema stil odvažnog i hrabrog čoveka. On ima stil kukavice.
Kukavica beži i od odluka. Jedna od odluka od kojih vi bežite je da li ćete se prikloniti SAD i EU ili istočnjačkom svetu. Neki drugi svoj stav otvoreno iskazuju. Zato lako sarađuju sa svima. Uzmimo kao primer ljude iz pokreta
“Novi 6, oktobar”, koji ja vodim, te imam dobar uvid u njegovo delovanje. Imaju saradnju sa vlastima u SAD, radi se na zajedničkim projektima, vrše se konsultacije o tome kako da se posle preuizimanja vlasti sprovede tranziciona pravda. Ne zaobilaze se teme za koja dela da se sudi sadašnjim političkim i pravosudnim kriminalcima tokom perioda važenja tranzicione pravde, a i koliko dugo bi bilo optimalno da taj period traje.
Ne zaobilaze se ni teme kako da se u periodu tranzicione pravde izvršavaju sudske presude nad političkim i pravosudnim kriminalcima ili na koji način da se izdržavaju zatvorske kazne.
Razmatraju se uslovi za lustraciju i modeli lustracije, od zabrane javnog rada do izgnananstva iz gradova. Ovaj drugi model su srpski učesnici jedne od debata smatrali posebno pogodnim jer bi pomogao i u rešavanju problema depopulacije sela.
Posebno se ne zaobilaze teme vezane za rešenja aktuelne političke situacije u Srbiji. O tome vam pak neću pisati. Moglo bi vas povrediti.
Jedino vam mogu otkriti da se razmatraju proširenja Bajdenove “crne liste” u koju bi bili uključeni novi politički i pravosudni kriminalci sa Zapadnog Balkana kojima bi se zaplenila imovina koju imaju u SAD i njenim saveznicima, i kojima bi se zabranio ulazak u te zemlje.
Nedvosmislen i odlučan stav u spoljnoj politici olakšava i komunikaciju i sa Rusijiom. Rusija je svesna na koji način može, a na koji način ne može ili ne želi da pomogne Srbiji. I ruski partneri vole da pred sobom imaju ljude koji su iskreni sa njima. To im olakšava posao.
Tako se grade dobri odnosi u spoljnoj politici. Ali uslov za to jeste da nisi neiskreni strašljivac, već ozbiljan partner koji otvoreno i autentično iznosi svoje političke pozicije i pred sagovornicima i pred javnošću.
Pozdrav,
Prof. dr Vojin Rakić, redovni profesor
Izvor: Nova.rs
