Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1
Kad se otvori Pandorina kutija iz nje iskaču pajaci, strašila i čudesa zakopana u najgorim uspomenama. Stari grehovi, sve što nas budi u noćima punog meseca, strašne slike u kojima smo slabašni pred košmarima, snovi što nas drže u nejasnom bunilu, u nemoći da razaznamo svet u kome jesmo.
Pred sobom vidimo Sinišu Malog, ministra u Aninoj vladi, uglednog prijatelja vlasnika ove države. Lice Petra Pana iz nacrtane bajke o odrastanju koje nije počelo niti se završava, no još traje u zemlji Nedođiji. Sliku Dorijana Greja o dečaku koji ne stari niti se obazire na bilo koga, čuvajući svoje mračne tajne kao sramni žig na srcu tvorca.
Ove odlike nastale čudom, ili pažljivim uzgajanjem naročitog političkog brojlera, ipak ne izdvajaju građanina Malog ni po čemu i ni iz čega. Morale bi da ga drže u moralnim stegama posla koji obavlja na visokom činovničkom mestu.
Posle više godina sakrivanja i mimikrije, upornog i besprizornog laganja, pretvaranja u nešto što nije, konačno ga je Pandora, puštajući stvorove iz svoje menažerije, ponudila na uvid svima koji žele da ga vide. Pa i onima koji o njemu već znaju sve. Lagali su zajedno i lagaće u beskraj, to je njihov jedini način opštenja u izmišljenom svetu. Sve što žele može da bude njihovo i već je njihovo, mada toga ima još. Takvu čaroliju pokriva laž prevejanih lupeža u pustoj zemlji dembeliji.
Pitanje koje je neizbežno u biti ovog teksta nije retoričko: je li nepotpuni doktor Siniša kriminalac? Ne znam zaista, to je zagonetka za tužioce i sudove. Za one koji ćutanjem omamljuju već posustalu pravnu državu, zajedno sa kadijama koji su je ubili. Teško je pohvatati konce i vrednovati puteve kojima se kreću posebni ljudi. Nisu oni inoci isposnici koji su se zavetovali na asketizam, ostalo im je sasvim malo vremena da steknu još.
Moja građanska nedoumica svakako dolazi iz proleterske naivnosti: šta će bilo kome 24 stana? Odakle bilo kome 24 stana? Kaži majstore da su moja pitanja besmislena, nauči me kako si ih stekao u tim godinama, jesi li nameravao da živiš u svakome od njih neko vreme, žureći da potrošiš sve ono od luksuza što možeš da sažmeš želudačnom ministarskom kiselinom?
Kako se to radi, ko ti je to uradio, ako je uradio bez tvog znanja u tvoje časno ime? Zašto si dopustio sebi da se zaustaviš na 24, kad si mogao dalje, i brže i jače, za tvoju decu. To je lozinka koja još važi tamo gde jesi. Šta te je sačuvalo od neodoljive strasti posedovanja onoga što još nemaš, kako si uverio gospodara da ti samo toliko treba u tvojoj urođenoj skromnosti. Ili 24 ili nijedan, to je bila tvoja srećna brojka. Znao si gde treba da prekineš sa potragom za svakim vratima iza kojih si samo ti. Ili možda nisi prekinuo, Pandora se tek otvorila.
Gde si kupovao nameštaj za tolike kvadrate, crni kukavče, srećni radeniče, ko ti je pomagao kod selidbi, najmljeni argati ili ministri koji mogu da tegle i ponesu? Jesi li imao klavir, ili bar pijanino u svakom svom salonu za igru? Ima li u svim tvojim domovima bugarskih staklenih lustera, istina li je da je Crno More postalo plavo? Da li je najdraži gost posetio balove za svaku tvoju kuću koju si stekao žuljevitim trudbeničkim šakama? Jesu li tvoji stanovi pametni na vlasnika, uključuje li se klima sama? Umeju li da opstanu kad te nema u svakome od njih istovremeno, oglašavaju li se alarmima tugujući kad si daleko?
Nemoj mi reći da sam Đilasov plaćenik, pa da se raspitam za braću Dragana i Gojka. Ajde Dragana, ali Gojka nisam video godinama. Tebe pitam kao slugu gospodara koji ne brine šta mu seizi rade, niti veruje, niti mari ako ih uhvate. Ništa ne priznaj Siniša, kome se pravdaš?
Ne bi valjalo da ove segmente teksta Mali Siniša shvati kao otvoreno pismo njemu. Sva su moja pisma otvorena, nisam ja taj pred kim će Mali da polaže završni račun. Svi su osim njegovih videli da laže bezočno bez kraja i smisla, bez obzira prema bilo kome. Bez razloga, pošto je uhvaćen na delu. Čak i bez lopovskog stila, časni lupeži priznaju makar ono u čemu su ih zatekli.
Mali je optužio novinare za ono što je uradio, potpuno siguran u blagotvorno zataškavanje. Da nije takav kakav jeste, ne bi mogao da bude član vlade. Pogledajte samo Anin tim snova, inventar najumnijih i najčestitijih srpskih glava, svaka bi poternica želela da ih ima na sebi.
Juče je premijerka govorila o svom ministru koji je našao svoje ugledno mesto na stubu srama globalne korupcije. Ne zna ništa o slučaju, ali zna da čovek nije imao tolike stanove. Možda nije imao nijedan. Dobro, samo jedan. Pomozi mi bože da saznam ono što ne znam. Koliko ja znam, njemu ne treba toliko toga, zašto bi ih onda imao? Znači da nema, znala bih da je drugačije, iako ne znam ništa o tome. Tako je rekla.
Izvela je silan protivudar na novinarku N1: zna li ona šta sve imaju Dragan i Gojko Đilas? Kažete da Mali ima 24 stana!? Dobro, to nije tačno, ali Gojko ih ima 39, sve u centru Beograda. Gde god pozvonite, javlja se Gojko. Neka istražni organi rade svoj posao, tako je rekla, pa ako imaju za šta, neka uhvate Malog!
Neće ga uhvatiti. Zbog toga što nije prekršio ništa od onoga što je zakon u srcu srpske sicilijanske Familije. On je samo jedan od njih, i sa čistim licem izlazi pred Dona, zaštićen od svega što je ljudsko.
