Piše: Jelena Bulajić, tekst za portal Nova.rs
Crne vesti o smrti trudnica i porodilja od posledica virusa korona stižu jedna drugu, a lekari, nažalost, prognoziraju da će se tragični niz nastaviti... I sad će neko krajnje jednostavno da pita: „Da li su se vakcinisale? I ako nisu, zašto nisu?" Možda zato što su porodilji koja je pet godina pokušavala da postane majka upravo lekari u privatnoj klinici, koji su brinuli o njenoj trudnoći, savetovali da se ne vakciniše. Ili možda zato što su neku od tih trudnica, čak i ukoliko se sa svojim lekarom dogovorila o imunizaciji, vratili sa vakcinalnog punkta kada je rekla da je u drugom stanju.
Verovala je rečima struke, nije očekivala antivaksere u belim mantilima, pa nije bila spremna da na vakcinaciji prećuti informaciju o svom stanju, što su pojedine trudnice bile primorane da urade da bi mogle nesmetano da se cepe.
I dok se u gradu možete izgubiti među mnogobrojnim punktovima za imunizaciju i dobiti vakcinu bez znanja onih, pa bili oni i lekari, koji vas od nje odvraćaju, šta ćemo sa trudnicama u malim sredinama? Ko će njih ohrabriti da zaštite od virusa i sebe i svoje nerođeno dete? U mestu gde svako zna šta mu je komšija ručao, dušebrižnicima koji su upućeni u sve, pa i u to da korona ne postoji, a među kojima su, nažalost, i neki „beli mantili“, sigurno neće promaći da jedna buduća majka želi da se zaštiti vakcinom. I naravno, momentalno će je žigosati kao neodgovornu i nespremnu za majčinstvo.
To će još više pokolebati buduću majku, koja je i bez korone, puna strahova da nekim pogrešnim korakom tokom trudnoće ne ugrozi svoje dete. U takvim situacijama, svaka dilema, nejasnoća ili dvoumljenje u nastupu lekara od kojih očekuju savet samo pojačava njihov strah da odu do punkta za vakcinaciju. Zato ne treba da čudi što je po unutrašnjosti Srbije veoma mali broj cepljenih trudnica i porodilja, i ne samo njih, već generalno mladih žena koje su sluđene teorijama zavere da vakcina uzrokuje sterilitet. I niko niti zna niti vodi računa o tome koliko bi njih trenutno moglo da bude životno ugroženo.
Rešenje mnogi vide u nedavnom vapaju jednog od lekara iz kovid-sistema da „svako ko je savetovao trudnicu da se ne vakciniše treba krivično da odgovara“. Ali kome je taj apel upućen? Ministru zdravlja, koji svako malo najavljuje kovid-propusnice, ali već mesecima nije u stanju da ih uvede. Međutim, nema problem da poziva građane da taj njegov posao sami odrade. Lekarskoj komori, koja na rečima obećava kažnjavanje lekara antivaksera, a godinu dana je većala da li i koliko blago da ukori dr Branimira Nestorovića dok je on brzinom zaraze širio sumanute teorije da epidemija, koja danima odnosi desetine života, u stvari i ne postoji.
Kriznom štabu, koji je pod parolom „Struka se pita“ toliko unizio tu istu struku da lekarima iz tog tela građani više ne bi poverovali ni koji je dan danas. Ili možda samoj premijerki, koja otvoreno priznaje da ne veruje u mere koje je usvojila i koje bi trebalo da sprovodi ni manje ni više nego njena Vlada.
Ne kaže se džabe da riba smrdi od glave, a u Srbiji su se vodeće glave u mnogim oblastima odavno usmrdele. Međutim, za onaj drugi deo poslovice da se riba i čisti od glave, u ovoj zemlji nema rešenja. Nema dovoljno spremnih ruku da se u tu akciju čišćenja uključe. Kao da čekaju da to umesto njih uradi neko drugi. A loše vesti samo pristižu…
