Draža Petrović, kolumna za portal N1
'Pulicera ste hteli da date onome koji je intervjuisao Aleksandra Obradovića kad je imao nanogicu, a Koluvija ne sme!', rekao je pre neki dan novinarima dopisni član advokatskog tima Predraga Koluvije, Aleksandar Vučić, diplomirani pravnik koji se u slobodno vreme bavi predsedavanjem Srbijom i predsedavanjem svim & svačim.
Mada više liči na diplomiranog predsednika Srbije koji se u slobodno vreme pomalo bavi i advokaturom, kad baš zaškripi, po sistemu ‘Nisam ginekolog, al’ mogu da pogledam, a nisam ni advokat, al’ mogu da poguram!’.
Ima, dakle, ona stara mudrost – „Ako imate problem, angažujte advokata. I dalje ćete imati problem ali ćete imati i advokata“. Otkad je i Aleksandar Vučić počeo da se bavi advokaturom, izreka je malo modifikovana: “Ako imate problem, angažujte Vučića. I dalje ćete imati problem, ali ćete imati i Vučića”.
Ta izreka je nekako postala deviza “zlatnog doba”, jerbo skoro dva miliona ljudi u Srbiji koji imaju neki problem, na izborima uvek za rešavane tog problema angažuje Vučića, pa onda i dalje imaju problem, ali imaju i Vučića. Al’ što je najgore, nemaju ga samo ovi koji ga angažuju, nego ga dobiju i ovi koji ga ne angažuju.
Tako da ako u Srbiji imate problem, a ne angažujete Vučića, već će se naći izborna većina koja će ga angažovati, pa ćete svakako imati i problem i Vučića, u paketu, kako god obrnete.
Elem, nekako vam je i bolje u savremenoj Srbiji da umesto advokata angažujete Vučića, koji nije advokat, ali se iz hobija bavi odbranom osumnjičenih za razna krivična & prekršajna dela, i uglavnom ih brani bolje od advokata.
Malog je branio za doktorat, Stefanovića za Krušik, pa opet Malog za 24 stana, pa opet Stefanovića za doktorat, pa Gašića za seksizam… I na kraju Koluviju Predraga za pravoslavni dilerizam.
Te nije ni čudo da advokati polako bataljuju svoj posao i traže druga zanimanja jerbo će Vučić da im uzme leba iz usta.
Evo, na primer, Vladimir Đukanović, nepopularni Đuka, okačio je boginju Justiciju o klin i posvetio se novinarstvu. Te je u jurnjavi za Pulicerom napravio intervju sa Predragom Koluvijom, čiji je advokat bio do trenutka kad se tu dobrovoljno nije angažovao Vučić, kao advokat po neslužbenoj dužnosti.
Taj intervju u Koluvijinom kućnom pritvoru u prelepom ambijentu Koluvijinog kućnog ikonostasa, izgledao je otprilike ovako:
ĐUKA: Pomaže Bog!
KOLUVIJA: Bog pomogao!
ĐUKA: Sa nama je čovek koji je veliki vernik, Predrag Koluvija, i koji se celog života pridržavao svih deset božjih zapovesti! Naročito one jedanaeste božje zapovesti: “Ne duvaj!”
KOLUVIJA: Jeste!
ĐUKA: Kol’ki ste vi vernik?
KOLUVIJA: Pa moja vera se prostire na 12 hektara, znači da sam preveliki vernik za pravoslavne standarde!
ĐUKA: Ajd’ sad recite – zašto su vas izveli na Golgotu?
KOLUVIJA: Zato što je cela moja Golgota zapravo pokušaj da napakoste Bogu, jer su me policajci terali da optužim Boga & njegovog brata. I meni se baš ovih dana dogodilo Bogojavaljanje, jer mi se Bog javio i ponudio se da bude moj advokat!
ĐUKA: Hvala Bogu, pa ima Boga.
KOLUVIJA: I pošto mi se desilo Bogojavljanje, rešio sam da ubuduće tradicionalno organizujem plivanje za časni džoint… Uppss… Za časni krst!
ĐUKA: Eto, dragi gledaoci, bila je ovo ispovest časnog Koluvije koji je dokazao da je pošten čovek koji je stradao samo zato što je branio Boga i njegovog brata, te ga u svakom slučaju treba proglasiti za svetitelja i arhimandrita!
KOLUVIJA: I želeo bih samo da se zahvalim Bogu što je postao član mog advokatskog tima!
ĐUKA: Kako izgleda Bog, ako možete preneti našim gledaocima?
KOLUVIJA: Visok, ćosav, nosi naočare…
ĐUKA: Hvala. Za kraj, pomaže Bog!
KOLUVIJA: Tako mi Bog pomogao!
I na taj način je velečasni Đuka postao kandidat za nekoliko Pulicerovih nagrada: nagradu u kategoriji “najbolji intervju sa nanogicom”, nagradu u kategoriji “najbolji intervju sa pravoslavnom scenografijom”, nagradu u kategoriji “najbolji religiozni intervju o dilovanju”, nagradu u kategoriji “intervju sa čovekom koji je video svoga Boga” i nagradu u kategoriji “najbolji advokatski intervju o nevinosti mog klijenta”.
Sa druge strane, onaj intervju koji je svojevremeno bio na N1, kada je Jugoslav intervjuisao Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz Krušika, bio je savim bezvezan u odnosu na Đukin. Obradović je u tom intervjuu samo pogoršao odnose sa Bogom, pa se ovaj nije ni ponudio da ga brani na sudu, već je Bog u tom predmetu odlučio da ne bude advokat, već tužilac.
I Vučić je, jelte, poredeći ta dva intervjua, zapravo dokazao da su Koluvija, uzbunjivač iz Jovanjice, i Obradović, uzbunjivač iz Krušika, isti profil ljudi.
Obradović je ukazivao na kriminal u vrhu države, zbog čega je uhapšen i ostao bez posla, a Koluvija je ukazao na kriminal onih koji su ga uhapsili za njegov kriminal, zbog čega je takođe ostao bez posla, jer nije imao ko da zaliva indijsku konoplju dve godine.
Plus, Obradović je hulio na Boga, nije imao pravoslavni ikonostas kao scenografiju, dok je Koluvija, veliki vernik od 12 hektara, postao idol svih časnih pregalaca u našoj zemlji – od Srpskog telegrafa, preko Informera, do Pinka.
Koluvija je, jelte, samo želeo da od naše zemlje napravi Bogotu, zato što je Bogota idealno ime za božju državu u kakvu veruje. I preživeo je Golgotu samo zato što je hteo da ličimo na Bogotu.
