Draža Petrović, kolumna za portal N1
Kada je svojeveremeno Basara bio ambasador na Kipru izjavio je: “Je… zemlju čiji sam ja ambasador”. Marko Đurić, ambasador Srbije u Americi, nikada ništa slično nije izjavio, mada pola vašingtonskog diplomatskog kora povremeno glasno razmišlja na temu – bog te mazo, kakva je to fuckin država čiji je ovaj ambasador? I to u Americi.
Vrhunac naprednjačke umetničke instalacije zvane “Marko Đurić ambasador Srbije u SAD” – desio se pre neki dan, kada je Marko Đurić uručio Marini Abramović zlatnu medalju – orden, koji je u februaru dobila od predsednika Srbije za izuzetne zasluge u oblasti kulture, posebno performansa.
Treba li naglasiti da je ceo skup obeležila okolnost da je Marko Đurić primećen sa pogrešno uvezanom leptir mašnom na smoking, pa bi zbog njega valjalo uvesti natpise “No smoking” u sve prostorije gde je obavezan smoking. Kako bismo izbegli diplomatske komplikacije.
Mada bi sličan natpis trebalo okačiti i kad god Marko Đurić priča o veličini, mudrosti, hrabrosti & političkoj izuzetnosti predsednika Srbije, takozvanog Vučića, čoveka koji je od Marka napravio međunarodnu atrakciju samo zato što je dvojnik Mister Bina. Zato što je Marko nezvanični svetski šampion u takozvanom verbalnom “smokingu” kad priča o predsedniku.
Leptir mašna Marka Đurića, dakle, nije bila uvezana simetrično preko kragne, kako se uvezuje u ovom slučaju, već nekako brljavo & aljkavo & šljampavo & asimetrično, kako su primetili gledaoci & čitaoci N1, ispravivši na vreme i ovog kolumnistu. Što je, valjda, samo po sebi dokaz poštovanja Srbije prema Americi, jerbo Amerika ima malko senilnog predsednika, a Srbija je kao počast na tu okolnost poslala senilnog ambasadora, koji je, doduše, u najboljim godinama. I trenutno piše priručnik: “Kako najlakše izgledati senilno u 38. godini?”
Marko je dakle uvezao leptir mašnu kao da su mu iz Beograda u paketu ambasadorske kostimografije poslali svilen gajtan, pa je rešio da se ovom prigodom javno obesi o svilen gajtan, jer je Marko vojnik svog vođe, te je spreman za bešenje po naredbi o svilen gajtan kad god stigne naredba odozgo. Marko je, znaju to svi naprednjaci, veliki obešenjak, samo mu nisu javili da to ne znači da mora da se besi.
Moguće je, pak, da se Marko Đurić te večeri želeo teatralno obesiti o sopstvenu leptir mašnu, što u dosadašnjoj istoriji leptir mašni nikome nije pošlo za rukom, i tako preuzeti šou od Marine Abramović. Nema, naime, tog performansa na koji Marko Đurić nije spreman kako bi pokazao da i njemu treba dati orden za izuzetne zasluge u oblasti kulture, posebno performansa.
Kad Marko Đurić uručuje nekome medalju za performans, nikad se ne zna da li taj koji od Marka dobija medalju za performans, zapravo Marku uručuje medalju za performans, jerbo je Marko Đurić hodajući performans Srpske napredne stranke, tačnije – najpoznatiji svetski performer koga oslovljavaju kao Njegova Ekselencija. Što je samo po sebi performans sa elementima vodvilja.
Marina Abramović je svojevremeno imala zanimljiv performans: uzimala je tablete za lečenje akutne šizofrenije, želeći da dovede svoje telo u nepredvidljiva psihofizička stanja: grčenje mišića, gubljenje orijentacije…
Marko Đurić nikada nije uzimao tablete za lečenje akutne šizofrenije, jer sve to može i bez tableta – može da izgleda kao da ima akutnu šizofreniju, može da izgleda kao da se leči od akutne šizofrenije, može da izgubi orijentaciju svojom voljom, na suvo, može da se grči do mile volje, iako to grčenje najviše liči na aplauz.
Čak i da napravi performans gde bi, poput Marine, morao da proguta tablete protiv akutne šizofrenije, on bi verovatno progutao tablet, jer Marku Đuriću uvek valja precizno objasniti suštinsku razliku između farmaceutskih tableta i Samsungovog tableta.
A kad bi Marko morao da napravi performans poput Marininog – ko može duže da izdrži da ga te gleda u oči a da ne trepne – verovatno bi ga prilagodio svojim specifičnim talentima.
On bi napravio performans – ko može duže da izdrži da sluša Vučića i aplaudira kao da je popio tablete protiv akutne šizofrenije.
E sad, kad je Marko primetio da njegovo obešenjačko vezivanje leptir mašne predstavlja povod za međunarodnu Tviter & ostalu sprdačinu, napisao je u četvrtak uveče na svom Tviter nalogu koji je označen kao Sebia government official: “Počastvovan sam i pomalo zabavljen time što je na tajkunskim portalima posle rolke, problem postala i leptir mašna. Čovek bi zaista očekivao da sa 619 miliona evra neko zna kako se vezuje leptir mašna, kad se i mi ostali snalazimo”.
Što će reći, ako pravilno rastumačimo ovaj tradicionalno konfuzan tvir Marka Official Đurića: Đilas je kriv što Marko Đurić ne zna da veže leptir mašnu, niti mu je iko to objasnio, niti je uspeo da nađe neki prigodan Jutjub tutorijal: “Kako vezati leptir mašnu a da pritom ne izgledate kao idiot” ili Jutjub tutorijal: “Kako vezati leptir mašnu a da nemate 619 miliona evra”.
Svakako, ako je amabasador u Rusiji Lazanski posthumno dobio borbeno vozilo “lazanski”, Srbija bi Marku Đuriću trebalo da oda počast i po njemu nazove neki nenavođeni projektil domaće proizvodnje.
Nenavođeni projektil “Marko Đurić”, kako to gordo zvuči.
