Piše: Veselin Simonović, iz kolumne za portal Nova.rs
Za njih i nju je najvažniji Aleksandar Vučić, koji, kako reče kancelarka, „ne daje lažna obećanja, već pokušava da ih sprovede u delo i zato zahvaljujem na saradnji i ohrabrujem da se ide dalje ka pravnoj državi i pluralističkom društvu, a ekonomski uspesi da budu podstrek da je članstvo u EU cilj koji se isplati“. Postavljam javno pitanje da li su u ambasadi SR Nemačke znali da će na konferenciju za štampu kancelarke i predsednika biti pozvani samo novinari prorežimskih medija koji neće postavljati novinarska pitanja i da li je to njihov stav o slobodi medija u Srbiji.
Vlast će posetu Angele Merkel narednih dana i nedelja predstavljati kao veliku pobedu Aleksandra Vučića, a ministri i ostali naprednjaci veličaće lik i delo svoga vođe, po uzoru na poruku Siniše Malog: „Posebno je važno to što je kancelarka Merkel istakla da predsednik Vučić ispunjava svoja obećanja. To je zapravo velika poruka i ona govori o ugledu našeg predsednika, ugledu Srbije“. Najvidljiviji rezultat ove posete je, ipak, činjenica da proevropski orijentisani građani Srbije ne mogu očekivati, ne bar u skorašnje vreme, bilo kakvu pomoć u demokratizaciji naše države.
Šta je sve naš predsednik obećavao i sad obećava Merkelovoj, Makronu i drugim evropskim zvaničnicima, to mi nećemo nikad saznati. Koliko se prepodobi i ponizi pred njima, isto toliko se kočoperi i isijava mržnju prema svima koji ga ne podržavaju u Srbiji.
Kancelarka nam je, ipak, otkrila jedno Vučićevo obećanje: „Srbija ima nešto što zaista vredi, ali postoji zabrinutost da li će eskploatacija biti u skladu s ekološkim standardima. Mislim da EU ima dobre standarde, države članice će se sigurno baviti tim pitanjem, jer je klimatska neutralnost u Evropi zaista važno pitanje“, rekla je Merkelova.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Aleksandrom Vučićem, Merkelova je kazala da se Nemačka, „kao i druge države, interesuje za litijum u Srbiji“. Izgleda da su srpski litijum predsednik, premijerka i ministarke obećali svim zapadnim državama, od Nemačke do Amerike.
Srbija ima i još nešto što mnogo više vredi, ima građane koji ne bi svoju zemlju da uništavaju i prodaju za šaku litijumskih evra i dolara. Ti građani svakodnevno postavljaju pitanje zašto evropske države, kad već njihovi zvaničnici pričaju o visokim ekološkim standardima, ne kopaju jadarit na svom tlu, a Nemačka, primera radi, ima ga neuporedivo više nego Srbija. Da li nam je Angela Merkel time poručila da mi nikad nećemo postati članica Evropske unije? Lično sam to tako pročitao.
