Piše: Veselin Simonović, kolumna za portal Nova.rs
U poslednje vreme sam napisao nekoliko komentara o dijalogu vlasti i opozicije (uz posredovanje evroparlamentaraca) i nije mi drago što sam bio u pravu kad sam tvrdio da će od toga korist imati samo Aleksandar Vučić. Opoziciji je ponuđeno jedno veliko ništa i još su se izaslanici iz Evrope ljutnuli što to ništa nisu prihvatili. Ponoviću i stav, izrečen ovde pre nekoliko nedelja, Aleksandar Vučić može i da prihvati sve predloge evroparlamentaraca, ali će on sigurno biti nosilac svih izbornih lista, crni džipovi i batinaši će obilaziti biračka mesta, deliće do izbora kapom i šakom pare iz budžeta, većina medija i sve televizije sa nacionalnom frekvencijom satanizovaće opoziciju i promovisati samo jednog čoveka…
Da li je opozicija sposobna da nadoknadi izgubljeno vreme, jer izbori su za pola godine? Opravdano sumnjam, što pokazuju i prepucavanja među opozicionim liderima i liderčićima nakon propalog dijaloga.
Već kasne sa jasnim stavom da li idu na izbore, ma koliko im teško bilo da objasne kako sad kad su uslovi još gori izlaze, a na prošlim su proglasili bojkot.
Neću obrazlagati zašto opozicija mora da izađe na izbore, da ne dajem ponovo povoda predsedniku države da me označava kao njenog ideologa.
Ne slažem se ni sa stavom Borisa Tadića, predsednika Socijaldemokratske stranke, izrečenim za novine „Nova“, da prihvatanje sporazuma (koji su sačinili evroparlamentarci u dogovoru sa vlašću) nije davanje legitimeta Vučićevim navodnim ustupcima. Taj sporazum nije ništa drugo nego ustupci koje je Vučić hteo da da evroparlamentarcima.
Posrednici su bili i „slepi“ i „gluvi“ na sve predloge opozicije i na kraju su vodili dijalog samo sa vlašću i konačni dogovor pretočili u neki sporazum koji su ponudili opoziciji.
Kaže još bivši predsednik države da je to i „prilika da kroz implementaciju ukažemo još efikasnije na urušavanje demokratije i izbornih uslova“. Kome bi to trebalo da ukažemo da u Srbiji nema demokratije, a da to već ne zna. I da ne bude da se u svemu ne slažem sa Borisom Tadićem, podržavam njegov stav iz pomenutog intervjua: „Moramo se boriti, a odustajanje u ovom slučaju je kao kada bi neko napustio fudbalsku utakmicu zato što nije postigao nijedan gol“.
Da će izborni uslovi biti još gori, uverava me i činjenica da je vlast namerila da do kraja godine usvoji Zakon o unutrašnjim poslovima koji bi zamenio Zakon o policiji.
Nacrtom ovog zakona predviđeno je i da ministar unutrašnjih poslova može i da neku formaciju koja nije iz njegovog ministarstva ili Ministarstva odbrane proglasi policijom. Tako bi Aleksandar Vulin, ako ovaj zakon usvoje do kraja godine, u jeku predizborne kampanje mogao da one crnokošuljaše u tamnim džipovima proglasi za policijsku jedinicu. Ne bi me to iznenadilo od ministra Vulina.
Članom 44 nacrta ovog zakona je, kako istražuje Istinomer, predviđeno da se prilikom obavljanja policijskih poslova koriste sistemi za obradu podataka. Do sada je postavljeno preko hiljadu kamera, a predviđeno je, kako izveštava ovaj portal, još minimum osam hiljada, a taj sistem za audio i video-nadzor koristili bi za automatsku detekciju lika, vreme i lokaciju i učešća lica u događaju. Želim svima dobrodošlicu u kuću velikog, znate već kog.
