Rastislav Dinić, tekst za Peščanik.net, 29.9.2021.
Tužno je i potresno bilo gledati emisiju na RTS-u u kojoj je troje lekara ponavljalo istu poražavajuću stvar – novi, katastrofalni talas korone nije morao da se desi, svakako ne na ovaj način i sa ovako velikim brojem bolesnih, hospitalizovanih i preminulih. Kako je rekao imunolog, Dr Dušan Popadić: „Propustili smo trenutak, propustili smo mnogo trenutaka kada smo mogli da učinimo nešto za sebe i zbog toga smo sada u ovoj situaciji u kojoj jesmo. Imali smo od juna do početka avgusta, potpuno mirnu situaciju u kojoj smo mogli da završimo imunizaciju. Imali smo dovoljna vakcina, imali smo kapacitete za imunizaciju tih ljudi… prosto ljudi nisu došli da se imunizuju i rezultat toga je ovo što sada gledamo.“
Na pitanje ko je pogrešio u komunikaciji sa javnošću, Popadić je odgovorio: „Ja ne mogu da kažem da smo mi nešto pogrešili, prosto ovi drugi su bili glasniji od nas i njihove poruke su bile primamljivije slušaocima i gledaocima i odneli su pobedu nad onime što je struka preporučivala.“
Ko su „oni drugi“, znamo – u pitanju su antivakserski šarlatani i nadrilekari. Ali kako su i zašto oni bili glasniji od pravih stručnjaka i zagovornika vakcinacije? Pošto nismo na livadi, nego u savremenoj javnosti oblikovanoj štampanim i elektronskim medijima, jasno je da jačina nečijeg glasa ne zavisi od kapaciteta pluća, nego od pristupa najčitanijim i najgledanijim medijima. U Srbiji su to, nažalost, režimski tabloidi i režimske televizije sa nacionalnom frekvencijom. Kada Dr Popadić kaže da su antivakseri „bili glasniji“, on je potpuno u pravu – bili su glasniji jer su njihovi glasovi bili amplifikovani preko najgledanijih i najčitanijih medija iza kojih stoji personalni režim Aleksandra Vučića.
Jednako eksplicitan bio je i Dr Radmilo Janković: „Mi smo zaista doživeli civilizacijski poraz. To je poraz čitavog naroda i čitave države. Mi imamo situaciju da nama svakoga dana umire četrdesetoro ljudi, i to su nečiji roditelji, nečiji rođaci, a mi se ponašamo kao da se ništa ne događa.“
Na pitanje voditeljke koliko je važno da istaknute javne ličnosti iz oblasti sporta i kulture šalju odgovarajuće poruke, Janković je odgovorio: „Naravno da je važno, ali ne samo javne ličnosti i sportisti, jako je bitno da reaguju institucije ove države od kojih se to očekuje. Sve institucije moraju da nam pomognu, nije dovoljno da se ovde pojavljuju lekari.“
Nije teško razumeti da je ovaj apel upućen de facto najmoćnijoj instituciji u Srbiji – nelegitimno izabranom predsedniku, od kojeg u ovom trenutku jedino zavisi šta će se promovisati na najgledanijim televizijama i koji će se koraci sprovesti kako bi se obezbedila masovna imunizacija građana.
I zaista, nelegitimno izabrani predsednik je na ovaj apel odgovorio, ali ne na RTS-u, već na jednoj od režimskih televizija koje promovišu nadrilekarstvo, u društvu glavnog i odgovornog urednika druge režimske televizije koja još i više promoviše nadrilekarstvo i antivakcinaštvo. Sama ta činjenica – sa kim se i gde pojavio – već je po sebi predstavljala jasan odgovor, ali kao da to nije bilo dovoljno, nelegitimno izabrani predsednik je dodao i da je za njega „RTS isto što i N1“, što na naprednjačkom slengu znači da RTS laže, da radi za strane sile, da podriva državu, itd.
Dakle, po nelegitimno izabranom predsedniku, javni servis koji je (kakvi god inače bili njegovi problemi) o pandemiji sve vreme izveštavao profesionalno, dajući reč stručnjacima i promovišući odgovorno ponašanje, protivpandemijske mere i vakcinaciju – laže, a istinu govore mediji na kojima redovno nastupaju opasni i lažljivi antivakserski šarlatani. To je poruka koju smo dobili u nedelju. Ali ni to nije bilo sve. Osvrćući se na moguće nove mere za povećanje broja vakcinisanih, nelegitimno izabrani predsednik je izjavio da „ne može da zatvara ljude u geto jer nisu hteli da se vakcinišu“. Ovo „zatvaranje ljudi u geto“ je antivakserski newspeak čiji je smisao da se uvođenje kovid propusnica izjednači sa nacizmom (iz istog slenga nam dolaze i „ausvajsi“ kao naziv za vakcinalne propusnice, „medicinski fašizam“ kao naziv za protivpandemijske mere, itd). Nelegitimno izabrani predsednik, dakle, znalački namiguje antivakserima, koristeći njihove sopstvene šifre – ne brinite, neću uraditi baš ništa.
A zapravo, bar za sada, uopšte nije ni neophodno uvoditi kovid propusnice. Za početak bi bilo sasvim dovoljno da REM počne da radi svoj posao i kažnjava medije koji promovišu antivakserske laži, a da režim uloži bar upola onoliko novca koliko ulaže u Dane srpskog jedinstva i slične bizarne i nepotrebne igrokaze, u sveobuhvatnu nacionalnu kampanju za vakcinaciju. Već to bi bio veliki napredak. Ali uzurpatorski režim nije spreman ni na to.
Zašto? Jednostavan (i u osnovi tačan) odgovor bi bio: zbog izbora. Nešto složeniji odgovor, pak, glasi ovako: uzurpatorski režim sve probleme rešava tako što ih odlaže. On se povlači pred svakim ozbiljnijim otporom i čeka da se inicijalni entuzijazam potroši, da se protivnici demobilišu, a zatim, kada se na sve zaboravi, sprovodi ono što je namerio. Ova taktika se do sada više puta pokazala uspešnom. Ali kada je u pitanju pandemija, u kojoj je od ključnog značaja delovati brzo i odlučno, ova taktika rezultira zdravstvenom katastrofom. Nije stvar u tome da režim ne želi da sprovede vakcinaciju kako treba, on to verovatno želi. Problem je u tome što neke druge stvari želi mnogo više od toga – recimo, da ostane na vlasti, da protiv sebe ne mobiliše ekstremnu desnicu, da ne izazove ulične proteste ili neprijatne scene koje bi loše uticale na njegov izborni rezultat.
Zbog toga, umesto da krene u snažnu i odlučnu kampanju vakcinacije, režim flertuje sa antivakserima, stvara svoje marionetske antivakserske pokrete i generalno se bavi stvarima koje jedino i zna da radi – predizbornim marifetlucima i propagandnim smicalicama. Za to vreme, Srbija proživljava civilizacijski poraz kojem se u ovom trenutku ne nazire kraj.
