Piše: Ratko Femić, kolumna za portal Nova.rs
Odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel na samom kraju svog mandata dolazi u oproštajnu posetu u deo Evrope koji je već neko vreme u zapećku. Od oproštajne turneje po Beogradu i Tirani teško da sada možemo bilo šta da očekujemo.
Donedavno najmoćnija žena Evrope, posle 26. septembra, kada se održavaju izbori u Nemačkoj, otići će u političku penziju.
Mnogi kritičari aktuelne vlasti u Srbiji Merkelovu drže najodgovornijom što EU i Zapad tolerišu Aleksandru Vučiću da ovde radi šta god hoće u zamenu za stabilnost, sigurne nemačke investicije i saradljivost na migrantskom i pitanju Kosova.
Kako da mu ne toleriše kada je u velikoj meri značajna za Vučićev uspon, odnosno za pad nekada najvećeg Vučićevog rivala Borisa Tadića koji nije bio spreman da rasformira srpske institucije na severu Kosova.
Nekoliko meseci nakon toga, Tadić je izgubio izbore.
Vučićeva veza sa Berlinom presudno je uticala da bude potpisan Briselski sporazum kojim su raspuštene institucije Srbije na Kosovu.
Merkelovoj je bio bitniji stabilan Balkan, nego da se i u ovim krajevima zapati neko zrnce demokratije.
Ugrožena vladavina prava, nepotizam, pritisak gde većina medija funkcioniše po diktatu vladajuće stranke i korupcija prava su slika stanja u Srbiji.
Sličan šablon se nazire i na relaciji Angela Merkel – Viktor Orban, još jedan od populističkih autoritarnih vođa koji se uzdigao za vreme dok je odlazeća nemačka kancelarka bila personifikacija moći u EU.
U stvari, plejada evropskih lidera populista i desničara – od Kačinjskog na Baltiku do Erdogana u Sredozemlju – svoj uspon i održanje na vlasti duguje i Merkelovoj.
Tokom njene vladavine dugo putovanje Srbije u Evropu postalo je još duže. EU će izgleda ostati nedosanjani san. Da ne bi bilo da stalno dobijamo štapom ponuđena nam je šargarepa u vidu Berlinskog procesa čiji rezultat bi se mogao svesti na ukidanje rominga.
Sve to su rezultati politike čelične Nemice, za koju se smatra da nam je bila važna podrška u EU.
Ako nam je Merkelova bila podrška zamislite kako će tek biti kad ona ode s pozicije.
Analiza koju je uradio Dojče vele pokazala je da najjače partije u svojim predizbornim programima nisu poklonile veliku pažnju Zapadnom Balkanu.
Čak demohrišćani odlazeće kancelarke Merkel ističu da „unutrašnja kohezija EU ne sme biti oslabljena prijemom novih članica“ i da „zemlje kandidati moraju ispuniti sve pristupne kriterijume“.
Upravo to je i bio razlog što je nekada Berlin kritikovao francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je prioritet davao unutrašnjem jačanju i reformama EU.
Dakle, najblaže rečeno, vreme koje će Srbija provesti na klupi u čekaonici za EU će se produžiti.
To će očekivano voditi još manjoj podršci ulasku u EU i slabljenju uticaja EU u Srbiji. A tamo gde je uticaj Evrope slabašan otvara se prostor za druge ozbiljne igrače, te građanske slobode i demokratiju mogu da nam instaliraju Rusija ili Kina i to po svom receptu.
