Rudnik koji daje i uzima
Država nas je prodala
Oko 1.000 stanovnika vlaškog sela Кrivelj kod Bora treba da se raseli u narednih nekoliko godina zbog povećanja eksploatacije rudnika bakra i plemenitih metala većinskih vlasnika, kompanije Ziđin
Desetine kilometara oglodanih brda od Bora prema selu Кrivelj i dalje, ka Cerovini, ni sa čim ovozemaljskim ne mogu da se uporede, već eventualno sa reljefom Meseca, bez ikakvih tragova života. Flotaciono jezero u središtu kopova samo je izdaleka plavo i idilično, a zapravo je jalovište otrova, sulfidnog pirita. Postrojenja za izdvajanje rude ili su nasleđena, pa od vremena i nemara zarđala, ili nova, u savremenim objektima, iza ograda i natpisa na vizuelno dominantnom kineskom, jeziku većinskih vlasnika rudnika bakra i plemenitih metala. Jedinog u Srbiji.
Šta je naše, pita se putnik namernik. Zagađeno zemljište, vazduh, voda, kao i stanovništvo, prinuđeno da trpi posledice rudarenja, i da po potrebi nadležnih i bez svoje volje napušta svoja vekovna ognjišta. „Ali, da nije rudnika, svi bismo se odavno iselili negde gde ima boljih uslova“, žitelji su svesni kontroverze – majdana kao majke i maćehe, okrutne kao u bajkama.
Isto bi mogli da kažu i za državu, prvo - jer su majkom navikli da je smatraju, a drugo - jer se bezosećajno ponaša. Zbog ambicija kompanije Ziđin sa kojom je sklopila „ko zna kakav ugovor“ i dozvolila joj da posegne za što većom zaradom rapidnim povećanjem eksploatacije, država je namerila da raseli oko 1.000 stanovnika vlaškog sela Кrivelj u sledećih nekoliko godina. Кada i gde, niko ne zna, zato žitelji kažu da „žive u neizvesnosti“.
„Nemaju lokaciju za selo gde neće biti rudnog mesta, od Paraćina do Majdanpeka“, sedamdesetogodišnja Slobodanka Bogdanović prenosi ono šta je načula. Pa zasuzi. Onda se prene, navikla da se šali i „na račun svoje tuge“. „Mi ne možemo ništa ni protiv države, a ni Кineza koji su imali pare, a mi nismo“, njeno je tumačenje kapitalizma na srpski način, bez respekta prema ičemu osim profita privilegovanih pojedinaca.
Piše: Dragana Nikoletić za nedeljnik ''NIN'', Foto: Mitar Mitrović
