Draža Petrović, kolumna za portal N1
U "Svetskoj ilustrovanoj istoriji padanja u nesvest" piše da se najviše padalo u nesvest na turnejama Bitlsa, zatim na koncertima Zdravka Čolića, dok su na trećem mestu po učestalosti padanja u nesvest - nastupi predsednika Vučića.
Bitlsi i Zdravko Čolić, međutim, nisu marili za one koji su padali u nesvest, nastavljali su tamo gde su stali, čak nisu znali ni da posavetuju lekare kako da povrate padavičara u nesvest, pa istoričari padanja u nesvest kažu da je najbezbednije padati u nesvest na mitinzima predsednika Vučića, jerbo, čak i da nema lekara u blizini, tu je on, naš najpoznatiji Velikan opšte prakse.
Bar desetak puta je uočeno da je predsednik Vučić, sem što je najbolji student Pravnog fakulteta, garantovano i najbolji student Nadrilekarskog fakulteta, uvek spreman da pritrči pre Hitne pomoći – i kad se ono u „Ćirilici“, njemu tik iza leđa u nesvest strovalio neki statista-naprednjak, i kad je pozlilo jednoj koleginici novinarki na konferenciji za štampu u Vili „Bokeljka“, i kad su tokom njegovih obilazaka srpskih vukojebina & vučićojebina u nesvest padali svi oni koji su to propustili da urade za vreme najveće popularnosti Bitlsa i Zdravka Čolića.
Predsednik Vučić, veruje se, bar osam minuta je brži od Hitne pomoći, pa vam je u svakom slučaju, ako je hitno, bolje da zovete njega nego broj 194. Ne morate čak ni da ga zovete, doći će on sam odnekud.
U vremenima pre zlatnog doba, takozvanim predzlatnodobnim vremenima, kada nekome pozli na javnom mestu, recimo u pošti, vikalo se: „Ima li doktora u sali!?“
I nekako se uvek dešavalo da se u sali zadesi neki doktor, što je samo podgrevalo tezu da su svuda oko nas doktori, samo ih ne vidimo, pošto kada idu u poštu ne nose bele mantile, nego su obični ljudi kao i mi.
Doktor bi onda povratio onog kome je pozlilo i bili smo srećni što imamo puno doktora, svuda i gde god se zadesimo.
Zlatno doba, međutim, smanjilo je potražnju za doktorima, ali je povećalo potražnju za jednim drugim zanimanjem, veoma retkim ali sveprisutnim.
U Bajinoj Bašti pre neki dan bio je miting Srpske napredne stranke. Direktan prenos na Pinku, napolju 40 stepeni, i kako to red nalaže, nekome u prvom redu mitinga je iznenada pozlilo, baš kad se prisutnima obraćao predsednik SNS, takozvani predsednik Vučić, koji je iznenada prekinuo izlaganje, pozvao lekare da pomognu, a onda pažljivo delio savete lekarima, u direktnom prenosu naravno, kako da povrate onog ko se strovalio u nesvest baš tokom njegovog istorijskog govora.
„Pomozite, imamo lekare! Odmah pomozite! Samo ga umijte i pustite da sedne dole. Dobro je, samo ga umijte. Evo, već je bolje. Dobro. Bravo, sine! Pomozite još malo“, davao je predsednik instrukcije lekarima, osobama koje su se desetak godina svog života akale sa raznim kolokvijumima, teorijskim nastavama, praksama, specijalizacijama i ostalim čudesima medicine. Gde izgleda ipak nisu naučili najvažniju stvar kod padanja u nesvest, takozvanu Vučićevu nevesnu teoremu, koja glasi: “Samo ga umijte i pustite da sedne dole”.
Taj događaj je pokazao dve stvari: kada na javnom mestu, recimo na mitingu naprednjaka u Bajinoj Bašti, neko padne u nesvest i prisutni počnu da viču: “Ima li doktora u sali?”, čak i da nema doktora u sali, javiće se predsednik Vučić i reći: “Ima doktora. Ja sam doktor! Samo ga umijte i pustite da sedne dole”.
Mnogo je bolje da, kada neko rokne u nesvest na javnom mestu, ne gubite vreme i raspitujete se o prisutnosti doktora na licu mesta, već odmah pitajte: “Ima li Vučića u sali?”
Zato što će se Vučić javiti i kada se negde raspitujete “Ima li medicinske sestre u sali?”, ili “Ima li vodinstalatera u sali?”, ili “Ima li automehaničara u sali?”, ili “Ima li novinara u sali?“, ili “Ima li fudbalskog selektora u sali?”, ili “Ima li košarkaškog trenera u sali?”, pa je skraćena procedura za traženje stručnjaka iz bilo koje oblasti svakako: “Ima li predsednika Vučića u sali?”
Naš narod nekako najviše veruje lekarima i najviše ceni lekare, lekar je onaj koji spasava živote, pa nije ni čudo da predsednik ima abnormalnu želju da bez desetak godina studiranja, specijalizacija i raznoraznih akanja postane lekar, jedino što on za razliku od pravih lekara, nikada neće pobeći u Norvešku ili Nemačku, lepo mu je i ovde. Njegove medicinske intervencije direktno prenosi Pink, a u pakete za prvu pomoć več se ubacuje papir sa kratkim uputstvom šta raditi kada neko padne u nesvest: “Samo ga umijte i pustite da sedne dole. Primarijus dr Vučić”.
Framaceuska industrija na kutijama za lekove već ubacuje dodatak da o indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, morate da se posavetujte sa lekarom ili farmaceutom ili sa predsednikom Vučićem. Potpuno je svejedno.
