Draža Petrović, kolumna za portal N1
"Ekologija postaje važna tema kada živite u organizovanoj zemlji. Da vas pitam, 2012. godine smo imali mnogo gori požar u Vinči, pa ko se o tome pitao, jer tada smo imali glad i otkaze. Sada je to glavna tema”.
Ovaj citat predsednika Vučića iz redovnog dnevnog intervjua za TV Pink ukazuje da srpski narod treba da bude presrećan što živi u organizovanoj zemlji, gde je sve savršeno organizovano – od požara do kriminala – a ljudi su toliko zadovoljni životom da nemaju pametnija posla nego po ceo dan pričaju o požaru u Vinči i ekologiji. Istina, mogu da pričaju samo oni koji se u međuvremenu nisu podavili od dima.
A 2012. godine kada je srpski narod gladovao i dobijao otkaze, bio je, naravno, mnogo gori požar nego ovaj sad, jer pre 2012, takoreći pre Hrista, prema naprednjačkoj Bibliji – sve je bilo mnogo gore nego sad, pa ljudi nisu ni brinuli što će da se poguše i podave od dima iz Vinče, jer su dok dim stigne od Vinče do njih organizovano umirali od gladi.
„Sećam se ko danas, bila je 2012. godina, mnogo gori požar u Vinči nego ovaj sad, ali o tome niko nije pričao, zato što smo te godine svi umrli od gladi“, očekuje se da neki rahmetli naprednjak to izjavi za Alo, Informer ili Pink, pod senzacionalnim naslovom: “Evo šta o požaru u Vinči kaže član SNS koji je još 2012. godine, u vreme Đilasa, umro od gladi”.
Srpski narod pre 2012. nije ni primećivao požare, nije ni znao šta je ekologija, nauka koja se u Srbiji razvila tek posle Hrista, dakle od maja 2012. godine.
– Ekologija je nauka o zaštiti životne sredine od Đilasa i opozicije – konačno je pronađena i definicija koju je napamet naučio svaki naprednjak, pogotovo od kada je Nebojša Bakarec objavio da je požar na deponiji u Vinči podmetnula opozicija.
E sad, to što jedna takva teza nema veze s mozgom, ne treba da vas brine, jer ni Bakarec nema mnogo veze s mozgom, ali kako ubediti u to ljude koji ni ne veruju da su veze s mozgom nešto što je neophodno da bi bio ponosni član vladajuće partije.
Srpska napredna stranka i izgleda kao dobro organizovana gomila raznoraznih “paljevina”, ljudi koje možeš “naložiti” na sve i svašta što nema veze sa realnošću i sa mozgom, te je taj koncept “paljevina” suštinska formula njihovog uspeha među srpskim narodom, često spremnim da se “napali” i “naloži” na sve što nekom padne na pamet. Iako je padanje na pamet proces u kome mora postojati pamet da bi to nešto imalo na šta da padne, naprednjaku svašta padne na mesto gde se obično nalazi pamet, pa i to da su eto – Đilas i Dobrica Veselinović zapalili deponiju u Vinči. Pa da onda ko oni klinci-ilegalci iz “Salaša u malom ritu” koji su napisali na tabli “Student nije zapalio žito”, opozicija mora da kači transparente “Đilas nije zapalio đubre”.
Srpska napredna stranka često izgleda kao dobro organizovana deponija svega i svačega – od odbačenih DSS-ovaca preko odbačenih DS-ovaca do novinara i medija ko izvađenih iz kontejnera, pa je deponija u Vinči zapravo za njih domaći teren na kome se najbolje snalaze.
I kao što se na teritoriji Vinče razvijala Vinčanska kultura, tako se na deponiji svega i svačega zvanom Srpska napredna stranka razvila Vinčanska nekultura. Vinčanska kultura je ranoneolitska kultura, a Vinčanska nekultura je ranonaprednjačka nekultura koja od kulture ima samo razvijen kult ličnosti.
Od kulture dakle najviše vole kult ličnosti i spremni su da taj kult razvijaju do neslućenih razmera, jer ne znaju ništa drugo da rade osim da budu naprednjaci. A da bi bio doživotni naprednjak moraš doživotno razvijati nekulturu i kult ličnosti, jerbo njihova vlast i izgleda kao vaterpolo u đubretu.
Kada je najveći savremeni srpski komediograf Duško Kovačević smislio onu čuvenu repliku svog junaka Ilije Čvorovića – „Ode Vinča u vazduh“ – garantovano je mislio da to nema šanse da se ponovi u realnom životu, jer valjda neće nikada da se pojavi neko toliko paranoičan, sa toliko fiks ideja o narodnim neprijateljima, kao drug Ilija, neko ko vidi nešto što niko drugi ne vidi, neko ko totalno pogrešno povezuje neke ljude sa nekim mestima. Ispostavilo se, pak, da je SNS mnogo veći komediograf od najvećeg komediografa, samo što je njihov žanr više tragičan.
Tako da je Srpska napredna stranka zapravo – najveći savremeni srpski tragikomediograf.
