Prema podacima Rio Tinta do sredine jula ove godine u selu Brezjak, opština Loznica, iseljena je skoro polovina od planirana 52 domaćinstva. Stefan Janković, predstavnik ove kompanije, kaže za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) da je od 250 hektara – koliko je planirano za rudnik – u njihovom vlasništvu sada skoro 40 odsto. Pored ovoga, sa nekim meštanima potpisani su predugovori, objavio je CINS.
„Otkup zemlje za sada ide, slobodno možemo reći, odlično“, ocenjuje Janković.
Metar kvadratni kuće u lozničkom kraju sada može da se proda za oko 470 evra, dok kvadrat u garaži, ostavama, svinjcu, štali, podrumu vrede oko 200 evra, piše CINS.
Dodatno se, navodi se, plaćaju ograde, kapije, betonske staze u dvorištu, a svako ko proda kuću dobija dodatnih 5.000 evra. Postoji i bonus za one koji se isele u prvih četiri meseca od dobijanja ponude – dodatnih nekoliko hiljada evra.
CINS navodi da prodate kuće danas izgledaju poput ruševina iz rata zato što njihovi vlasnici odnose crepove, prozore i vrata.
„Međutim, upravo je prodaja zemljišta bila jedna od tačaka razdora između kompanije i onih koji se sada protive izgradnji rudnika. Podaci do kojih je CINS došao i razgovori sa meštanima, aktivistima i predstavnicima Rio Tinta pokazuju kako je ova firma godinama davala novac lokalnoj zajednici, bila rad gost na slavama meštana, a danas je svojim aktivnostima uspela da zavadi čak i porodice“, ističe Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.
CINS navodi primer Dragana Šakića, rođenog u selu Brezjak, nadomak Loznice, gde je i proveo više od četrdeset godina.
U ovom malom mestu od oko 170 stanovnika Dragan je imao kuću od pedesetak kvadrata, okućnicu i nešto malo zemlje.
Danas, Šakićima je u Brezjaku ostala samo zemlja, a i nju će možda prodati. Oni su samo jedna od porodica koja je imanje prodala kompaniji Rio Sava Exploration, srpskom predstavništvu Rio Tinto Grupe, koja od prošle godine otkupljuje zemljište u ovom kraju kako bi izgradila rudnik litijuma.
Veliki novac koji poslednjih meseci nudi za otkup kuća i zemlje, međutim, podelio je i zavadio komšije.
Da ne ostanemo tu sami…
Dok skuplja seno sa sinom, Dragan za CINS priča kako je od kompanije Rio Tinto prodajom dobio nešto više od 80.000 evra, iako realna vrednost nije bila ni 15 hiljada. Sa porodicom je napustio rodno selo i preselio se desetak kilometara dalje gde živi u deset puta većoj kući. Ipak, ne smatra da mu je bolje.
„Ja sam prodao samo zato što su svi prodali. Da ne ostanemo tu sami, eto, zbog toga. Inače, ja sam bio uvek protiv (rudnika prim.nov), i išao na te proteste, ali šta vredi“, kaže Dragan.
Način na koji je kompanija prilazila meštanima Miladin Đurđević iz udruženja Ne damo Jadar naziva „mehanizmom kuvane žabe“:
„Ako žabu stavite u vrelu vodu, ona iskoči i pobegne. Ali ako je stavite u hladnu i nastavite da dogrevate, skuvaćete žabu. Tako su oni meštane“.
Izvor: CINS, N1 Beograd
