Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Tokom posete Кladovu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao je jednu od onih svojih uobičajenih i, po svemu sudeći, popularnih telefonskih situacija.
On je pozvao ministra finansija Sinišu Malog i pitao ga da li do kraja godine može da obezbedi dodatnih devet miliona evra iz budžeta za izgradnju puteva u istočnoj Srbiji.
Mali je naravno odgovorio da može, što zbog toga što ne sme da protivreči predsedniku – a i kakav bismo mi ekonomski tigar bili da nemamo devet miliona evra - što zbog toga jer je Mali bio na moru i taman je bio krenuo da se bućne kada mu je zazvonio telefon, pa je hteo da što pre završi razgovor. Nismo čuli njegove konkretne odgovore u prenosu, ali možemo da pretpostavimo kako je to izgledalo.
„Devet miliona? Ma može, naravno, da, da… nema problema, nema problema… izvinite, predsedniče, moram da idem, u romingu sam, znate već kakvi su računi, užas, ne može da se naplaća čovek… poz, poz…“
Tako smo još jednom videli uživo čoveka koji na licu mesta, jednim pozivom, rešava probleme. Izvadi telefon, okrene broj i gotovo! Ideal svakog dobrog srpskog domaćina je da na brzom biranju ima jednog takvog koji rešava probleme. Samo pozoveš i on sredi nešto, pozajmi pare ili učini nešto treće, šta je već potrebno. Srpski san!
Možda bi stvarno bilo najbolje da Srbija i zvanično ukine sve institucije, pošto ionako malo čemu služe. Umesto toga, treba svim građanima proslediti broj mobilnog telefona predsednika, pa neka ga zovu kad im nešto treba. On bi stalno imao materijala da pred kamerama rešava probleme i pomaže ljudima, što je dobro za marketing, a građani bi dobili rešenje svojih problema, što je dobro za građane. Vin-vin situacija.
Naravno, građani ne bi trebalo da imaju prevelika očekivanja, pošto predsednik nije svemoguć. On može da vam obezbedi novac za put, da doveze respirator ili da vam objasni nešto oko vina, ali nažalost postoji mnogo toga što on ne može.
On, na primer, ne može da vam kaže ko je kompletni idiot koji je rušio u Savamali. Ne može ni da vam pokaže dva nedostajuća minuta snimka saobraćajne nesreće u Doljevcu. Ne može da spreči da vam neko falsifikuje ličnu kartu, otvori firmu na vaše ime i godinama vam na silu uplaćuje doprinose. Ne može da vam objasni otkud njegov sin svako malo u društvu huligana i kriminalaca, kao što ne može da objasni ni zašto je vlast stvorila Veljka Belivuka i po čijem su nalogu njegovi ljudi tako često tukli građane po ulicama. Od predsednika ne bi trebalo da tražite ni da vam kaže ko je ubio Olivera Ivanovića, ko je kriv za pad helikoptera u Batajnici i kako je nastradao vojnik Dejan Stojković na Pešteru. Radije će vam predsednik izgraditi deset auto-puteva nego da vam reši afere Кrušik i Jovanjica ili da se bavi huliganima koji su divljali po krovovima beogradskih zgrada tokom policijskog časa. Ako ga pitate ko će i kada da odgovara za lažiranje brojeva preminulih tokom pandemije korona virusa, teško da će moći da vam pomogne. Ima zaista mnogo problema koje predsednik ne može da vam reši, ovo je samo delić. Rekli biste, možda, da on onda i nije baš toliki supermen kakvim se predstavlja, ali zašto jednostavno ne biste tražili nešto što je realno i moguće? Da vam napravi kanalizaciju, postavi asfalt do kuće ili objasni kako da odaberete dobre lignje za punjenje, recimo. Može?
