Nadežda Milenković, tekst za Peščanik.net, 12.7.2021.
Vlast uporno i horski tvrdi da je nekadašnji gradonačelnik Beograda, a sadašnji najnapadaniji opozicionar, ukrao 619 miliona evra. Osim što ta tvrdnja izvrgava ruglu ovu vlast – za deset godina nisu uspeli da tolikog lopova privedu pravdi a kad i pokušaju da ponude dokaze ispostavi se da su ih bezočno i lako dokazivo falsifikovali – ona (tvrdnja a i vlast) pokazuje jedan nepropisno olak odnos prema ogromnim parama. Zaboga, pričamo o više od polovine milijarde. Pa imati šesto miliona oraha je mnogo, mnogo je imati čak i toliko dinara.
Ako zaokružimo – mada vlast to nikada ne radi jer zna da deluje mnogo ubedljivije kad izmislite navodno u decimalu tačan podatak („predviđen je rast od 3,1 odsto, izgradićemo 26,3 kilometra autoputa, početna cena radova 148.789.317 dinara“…) – ispada da je, kako ga na sva usta optužuju, nekadašnji gradonačelnik ukrao oko šesto miliona evra.
Građana Srbije, iz čijeg se budžeta sada finansira grad, ima oko šest miliona (da zaokružimo i taj ne baš egzaktan podatak).
Dakle, ukrao je po sto evra od svakog punoletnog stanovnika, što namiruje naše privatne džepove jer je sto evra suma koju nam je ova vlast već nadoknadila i to iz helikoptera. Ne tog helikoptera na koji uvek prvo pomislite, taj nije bacao pare. Tu su samo bačeni životi.
Drugim rečima, nekadašnji gradonačelnik nama ne dođe ni pare ni ništa. Ni rod ni pomozbog.
Dođe izgleda nešto samo ovoj vlasti, ali je to njen problem. Postaje i naš onog trenutka kad shvatimo da vlast prihvata kao nešto sasvim izvodljivo da samo jedan čovek samo jedne partije nekažnjeno ukrade tolike pare. Koliko onda može da ukrade, na primer, sedamsto hiljada članova druge partije na vlasti?
A vlast očito zna kako može da se ukrade i kako se to onda prikriva. Znamo da zna ne samo po tome što se i jedan kojeg je ova vlast protežirala a ne olajavala kao bivšeg gradonačelnika sada optužuje preko istih medija za skoro istu sumu. Ne, ne mislim na onog malog od potpalublja, njega optužuju za tek frtalj miliona, nego na onog navodnog fudbalskog a izgleda finansijskog stručnjaka.
Malog, za razliku od prethodne dvojice, nisu ni osumnjičili za silne stanove u Bugarskoj, silne of šor račune, štaviše – čak ga oslobađaju i za dokazanu krađu doktorata. Kao što nisu optužili ni onog drugog makar za tetku iz Kanade kad već nisu za fondove „švrćana“, ni onog trećeg koji je skidao kajmak sa računa firme koja je osnovana njegovom navodno ukradenom ličnom kartom, nekmoli onog četvrtog a zapravo prvog koji je pred kamerama priznao da je javne nabavke radio „na polucrno“.
Pa kad svi sve ovo znamo, zašto nas vlast uporno ubeđuje da je nama strašnije što je neko navodno ukrao od nas pare koje su nam posle nadoknađene nego šta je vlast ukrala (i ne namerava da nadoknadi)?
