Draža Petrović, kolumna za portal N1
Ima onaj vic – sedi Vučić kod predsednika Kine i kaže mu: “Brate Si, da li tebe nervira kad kažu da svi Kinezi liče jedan na drugog?” Posle kraće pauze, osoba preko puta stola mu hladnokrvno odgovori: “Si je otišao po pivo, ja sam mu supruga!”
Ima onaj drugi vic – sedi predsednik Kine kod Vučića i kaže mu: “Brate Aleksandre, da li tebe nervira kad kažu da svi naprednjaci liče jedan na drugog?”
Posle kraće pauze, osoba preko puta mu reče: “Vučić je otišao po pivo, ja sam Vesić!”
S druge strane, ona šala – da Kinezi imaju kose oči zbog stalnog hvatanja za glavu u predelu slepoočnica, uz urlik „Opet pirinač!“ – ukazuje da bi i srpski narod uskoro mogao postati kosook, jer malo-malo pa se uhvati za glavu i uzvikne: “Opet Vučić”, a kad ovaj ode po pivo, urliknu – „Opet Vesić”
Baš taj “opet Vesić” je pre neki dan, putem Tiktoka, društvene mreže za asocijalne naprednjake, uradio istu stvar koju je pre nekog vremena uradio i Vučić – obratio se kineskom narodu na kineskom jeziku, u povodu kineskog izdanja svoje “Knjige o Beogradu”, čija beogradska promocija se svojevremeno pretvorila u Beogradski maraton. Na cilj je prvi stigao Vesić, a svi ostali su ostali daleko iza jer nisu uspeli da ga stignu.
“Dobar dan, srećan sam što je moja knjiga objavljena na kineskom jeziku. Nadam se da će moji kineski čitaoci upoznati i zavoleti Beograd i Srbiju” – kazao je Vesić na protočnom kineskom, isti onaj Vesić zbog koga ni Srbi ne mogu da zavole Beograd i Srbiju, a kamoli Kinezi. Isti onaj Vesić koga niko ne može da zavoli, pa je valjda odlučio da pokuša s Kinezima, kad već neće srpski & beogradski narod. Svaki peti stanovnik Zemljske kugle je Kinez, pa je Vesić tu video svoju šansu za novi početak – da ga zavoli makar svaki stoti Kinez, biće popularniji neko da ga zavoli svaki sedmomilioniti Srbin.
Kinezi su mnogo strpljiviji narod od Beograđana & Srba, otkrio je Vesić proučavajući izgradnju Kineskog zida.
-Taj zid je građen vekovima i niko se od Kineza nije pobunio što se radovi izvode stolećima, a ovde kod nas ako jedna ulica kasni samo godinu dana, odmah izlaze da viču, biju, urlaju. Kinezi su strpljivo čekali i zato danas imaju jedno od Sedam svetskih čuda, a Beograd nikada neće imati nijedno svetsko čudo, pošto nemaju strpljenja i razumevanja za moje vizije – piše u uvodniku kineskog izdanja “Knjige o Beogradu”, koja bi pre trebalo da se zove “Knjiga o džungli”, ali je taj naziv već zaštićen. Možda da pokuša sa nazivom “Knjiga o džungli bez drveća”?
Gorana Vesića je oduvek zanimala Kina, posebno čudesna priča o izgradnji Kineskog zida: probijeni su dakle svi rokovi, posečena silna šuma, jednom su čak menjali i nove kocke novijim… I tako vekovima.
-Ali drevni Kinezi nisu kukali ko Beograđani, pa zato oni sada jesu velika Kina, a mi ćemo uvek biti mala Srbija u kojoj je još manji Beograd – garantovano piše u kineskom izdanju Vesićeve knjige, pošto je Vesić sada u situaciji da mora tražiti neki drugi grad za preulepšavanje, a Kina ima tolko gradova da bi mogli da mu makar jedan poklone da tamo sprovede svoje brojne vizije zbog kojih sve manje šeta Beogradom bez unapred rasporođeneih snajperista po krovovima, koji su tu da mu štite ličnost & integritet.
U “Knjizi o Beogradu” na kineskom Vesić nudi čitav niz urbanističkih specijaliteta koje nije uspeo da sprovede u Beogradu, makar za svog mandata koji je trenutno u foto-finišu. Umesto njega stiže Šapić, čiji će zadatak biti da ide po Beogradu, ko onaj majstor, i pita se: “Ko ti je ovo popravljao?”
-Pa Vesić? – govoriće građani.
-Ovo ništa ne valja! – objašnjavaće Šapić.
-Ali, pa vi ste u istoj stranci? – pitaće građani.
-Vesić više nije, sada je član Komunističke partije Kine, i zamenik je gradonačelnika nekog kineskog grada, j…m li ga kako se zove? – kazaće Šapić.
Od urbanističkih specijaliteta koje će Vesić sprovoditi po Kini, u nekom gradu, j…m li ga kako se zove, svakako je najinterasantnija GONDOLA U SEČUAN SOSU – u pitanju je gondola zbog koje moraš da posečeš jedno 100 do 200 stabala drveća, pa kad je drveće sečuan, onda možeš da smišljaš dalji razvoj grada. Grad i služi da u njemu rastu zgrade, gondole i jarboli, a ne da u njemu raste drveće. Drveće po generelnom urbanističkom planu (skr. GUP), odnosno Goranovom legendarnom urbanističkom planu (sk. GLUP), treba da raste negde gde neće smetati razvoju grada, razvoju gondola i razvoju jarbola. Dakle, drveće mora biti sečuan.
Po GLUP-u, svaki grad, sem Beton hale, treba da ima što više beton trgova, beton parkova, beton bašti i beton šuma, jerbo je beton večan ko Kineski zid.
Sem toga, Vesić je idealan čovek za Kinu pošto već ima plan šta s posečenim drvećem – od njega će se praviti kineski štapići, koji se, kad on osvoji vlast u Kini, ne smeju zvati kineski štapići, već nekako drugačije, jerbo kineski štapići mnogo podsećaju na Šapića.
-Mogu se zvati kineski jarbolići, nikako kineski š(t)apići – piše u “Knjizi o Beogradu” na kineskom.
Vesić će po odlasku u Kinu, sigurno, promeniti ime. Na kineskom, kako saznajemo, Goran Vesić se kaže – Liu Sjebao, i odlično će mu pasovati.
Gospodine Sjebao, srećan vam novi početak! A mi ćemo se setno sećati šta je sve gospodin Sjebao po Beogradu.
