Draža Petrović, kolumna za portal N1
Puno ime peticije za odbranu Aleksandra Vučića glasi: „Peticija za odlučnu odbranu ugleda i institucije predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića od medijskog rata koji protiv njega vode političke i interesne grupe u zemlji i okruženju i medijima pod njihovom kontrolom“.
Ko peticiju potpiše, može da upiše u CV da je napisao roman, samim tim što je parafirao ovu rečenicu koju je teško napisati, ali je lako potpisati.
Kija Kockar, šampionka Zadruge, recimo, na pitanje šta trenutno radi redovno odgovara: Upravo sam kao koautor potpisala roman: „Peticija za odlučnu odbranu ugleda i institucije predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića od medijskog rata koji protiv njega vode političke i interesne grupe u zemlji i okruženju i medijima pod njihovom kontrolom“.
I Aca Lukas, koautor romana „Peticija za odlučnu odbranu ugleda i institucije predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića od medijskog rata koji protiv njega vode političke i interesne grupe u zemlji i okruženju i medijima pod njihovom kontrolom“, računa da mu je to druga knjiga koju potpisuje, da mu je ovo plodna stvaralačka godina, s tim što izdavač nije Laguna, nego nekakav Institut za političko umrežavanje, iako bi logičnije bilo da je pokretač peticije Institut za mentalno zdravlje.
Aca Lukas je potpisom na peticiju dokazao nevernim Tomama, zlim Jezicma & ostalim mitskim bićima, da sem što zna da piše, zna i da se potpiše. Što će reći – pismen je u fulu i možete samo da mu pljunete pod prozor, ako on prethodno ne pljune vas kroz prozor svog motornog vozila.
Pravo je čudo da se neko nije setio da napravi peticiju za odbranu Ace Lukasa koja bi se zvala: Peticija za odlučnu odbranu ugleda i institucije Aleksandra Vuksanovića – Ace Lukasa od medijskog rata koji protiv njega vode političke i interesne grupe u zemlji i okruženju i medijima pod njihovom kontrolom, posle izdavanja autobiografske knjige “To sam ja“ (Laguna 2021).
Na peticiji nema akademika, ali je puna Academika, koji iz petnih žila brane našeg takozvanog Acu, našeg predsednika, našu diku & priliku. Od koga boljeg nemamo. Bar na televiziji.
Academici su čudna sorta – svi su članovi Akademije naprednjačkih umetnosti Srbije (skr. ANUS), njihov najveći naučni rad je Aleksandar Vučić, Aca, mitološka pojava biblijskih razmera. Od originalnih akademika, članova Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), razlikuje ih jedino to što se u SANU teško ulazi, a lako izlazi, dok se u ANUS lako uzlazi, a teško izlazi. Dakle, procedura ulaska u SANU je komplikovana i rigorozna, dok je procedura ulaska u Akademiju naprednjačkih umetnosti Srbije, ANUS, veoma laka, ali je izaći veoma teško. Jer ko jednom tamo uđe, nikada ne izlazi.
Potpisnici peticije, Academici, računaju da im se potpisom uračunava da su, ne baš Vukovci, ali svakako Vučićevci, jerbo Vukovci imaju sve petice, dok ovi imaju sve petic(ij)e.
A u Srbiji se odavno ne ceni tolko Vukova diploma, kolko se ceni Vučićeva diploma, diploma nad diplomama. Do skora se veoma cenila i Beluvukova diploma, mada u poslednjih par meseci niko više ne ceni Belivukovce – paranaprednu oružanu formaciju koja se vremenom otela kontroli.
Sve je počelo kada se dotični Belivuk, produkt atmosfere koja u Srbiji vlada već skoro 10 godina, raspričao u istrazi o svojim kontaktima sa institucijom predsednika Republike Srbije, što ne mora biti tačno, ali ne mora biti ni netačno.
Tačnost i netačnost bi trebalo da istraži institucija Republičkog javnog tužioca Republike Srbije, a ne institucija Pobednice Zadruge Republike Srbije, niti institucija Najpopularnijeg folk pevača Republike Srbije.
Najbolji srpski novinar na daljinsko upravljanje, BeliVučićević, originalno tehnološko otkriće Aleksandra Vučića, iste večeri kada se saznalo za Belivukov iskaz o navodnim kontaktima sa institucijom predsednika Republike Srbije, na Pinku se iz petnih žila, skoro krikom, potrudio da dokaže kako je KRIK skupina krminalaca koja radi za kriminalca Belivuka, jerbo KRIK se krikom izbija.
Ne samo KRIK – svi mediji koji su preneli iskaze Belivukovaca iz istrage, postali su gori Belivukovci od Belivukovaca, pa je BeliVučićević, ovlaščeni rukovalac mašinom za mlevenje nepodobnih medija i novinara, celo veče pričao priče iz svog poznatog literarnog dela: „Najlepše bajke o medijskom ratu koji protiv institucije predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, vode političke i interesne grupe u zemlji i okruženju i mediji pod njihovom kontrolom“.
BeliVučićević, koji će svakako jednog dana postati predsednik Akademije naprednjačkih umetnosti Srbije, uveliko razmišlja da kao pandan KRIK-u, osnuje istraživački portala KRK, koji bi najbolje oslikavao njegovu istraživačku & novinarsku poetiku. Tu je najvažnije da se nekom nešto KRKne, naročito onima koji su protiv institucije predsednika Republike Srbije. I možete izmišljati šta god hoćete, dobićete svojih pet minuta oči u oči sa Sarapom, najpoznatijim voditeljem na daljinskom upravljanje.
Gde ćete braniti predsednika od Belivuka, doskorašnjeg kriminalca na nečije daljinsko upravljanje.
A taj neko, ko je na daljnski upravljao Belivukom, jeste razlog zašto organizovanu kukaju svi istražni organi Republike Srbije – od Kije Kockar preko Ace Lukasa do BeliVučićevića.
Fini neki svet!
