Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Odavno sednica glavnog odbora Srpske napredne stranke nije bila tako zabavna i uzbudljiva kao ona održana 29. maja. Ne samo zbog toga što je bio prisutan Marko Đurić, mada jesmo vrebali njegov aplauz sve vreme, već zbog gomile drugih stvari koje su se izdešavale u tih nekoliko sati.
Iako su mnogi očekivali da će se sukob predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra odbrane Nebojše Stefanovića okončati tako što će predsednik, nakon brojnih zahteva lokalnih stranačkih odbora za smenom, ipak reći “Ne dam Nebojšu!”, to se nije desilo. Dao je Nebojšu. To jest njemu je Nebojša dao ostavku na mesto predsednika beogradskog odbora SNS-a, a ovaj ju je pročitao pred svim prisutnima na sednici.
O tome nas je uredno izvestio Vladimir Đukanović, kojem je u slučaju smene Nebojše Stefanovića pripala svečana uloga megafona i Vučićevog trbuhozborca. Đukanović je sa zadovoljstvom obavestio javnost da je Stefanović podneo ostavku, da je predsednik, evo, upravo čita, te da je to “demokratija na delu”.
Ubrzo su se pojavile i fotografije na kojima se vidi ucveljeni Nebojša kako usamljeno sedi sa Biljanom Popović Ivković, dok svi ostali SNS-ovci drže ozbiljnu distancu od njih, ali ne zato što su zaraženi koronom, već zato što su se inficirali virusom nepodobnosti, što je lako prelazna boleština. I to je takođe demokratija na delu, da se nijedan naprednjak prosto ne druži sa onim sa kim se ne oseća prijatno u društvu. To je na svakom članu da odluči sam i niko mu neće ništa sugerisati ili mu zameriti ako odluči da ipak sedi pored Nebojše. Ali bolje je ne sedeti, zbog zaraze.
Sa druge strane, nije se na ovoj sednici lepo proveo ni zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. Na sednici je, naime, bio Aleksandar Šapić, lider pokreta SPAS koji se utopio u SNS, i on je na neki način bio zvezda događaja. Ne samo da mu je upriličena topla dobrodošlica, već je odmah postavljen i na mesto potpredsednika stranke. Vesić je jedini svoje nezadovoljstvo iskazao jasno i nedvosmisleno. Ne, nije čitao naglas odlomke iz svoje knjige. On je, u trenucima kada su svi ustali da aplauzom pozdrave Šapića, ostao na svojoj stolici u pozi „sed sa klupe kod spomenika Stefanu Nemanji” i tako pokazao da mu se uopšte ne sviđa ideja da Šapić preuzme Beograd, a da on ne dobije svoju, sada već podrazumevanu ulogu zamenika.
Bliska budućnost će pokazati da li će Vesić ostati da greje klupu u SNS-u na koju su ga sada posadili ili će prelazni rok iskoristiti da zaigra za neki drugi tim. Ne bi mu bilo prvi put da promeni dres, a svakako nije ni poslednji. Izvesno je da se neće predati bez borbe, a ako ne bude dostojanstveno penzionisan kao što je to bio slučaj sa Tomom Nikolićem, možda i od Vesića uskoro postane neki Nebojša. Samo bez prisluškivanja i kapitala za ucene. Dobro, ne bi mogao da postane baš neki Nebojša, možda više onako neki...Stefanović.
