LJUBODRAG STOJADINOVIĆ - Skalpel doktora Save



Ljubodrag Stojadinović, tekst za Peščanik.net, 1.6.2021.

Ima jedan čovek iz Batajnice, maser ili mesar, kako vam drago. On prepravlja ružne u lepe, a lepe čini još lepšima. Isisava meso iz usana, sužava široka ili proširuje uska dupeta. Grudi uvećava bez limita, skida salo sa strukova uraslih u ustajalu mast, liposuksira sve što mu dođe. Lomi vilične kosti i nadgrađuje jagodične. Klempavima seče ušne školjke, nosatima razbija štrčeće koske. Po potrebi, dame sa bogatom istorijom, uz pomoć opne iz jagnjeće posteljice, vraća u vreme devičanske čednosti. Radi i na gospodi sve što se zahteva, osobito na rastu zakržljalog ponosa.

Takav je skalpel u našega Save.

Tačnije bi bilo da su prethodni pasus i dodatni red ispisani u prošlom vremenu, jer su estetskog hirurga Savu Kneževića uhvatili na delu nadležni policajci lepote, budući da se u glavnoj palanci pojavljivalo sve više dodatno unakaženih. Uglavnom žena, pošto kod doktora Save nije do kraja bila zastupljena rodna ravnopravnost. U njegov salon na Terazijama dolazile su novčano ugledne dame svih godišta, iz nekog razloga nezadovoljne učinkom tvorca.

Da je doktor Knežević koji je maser imao veliki ugled, i da ga je brzo stekao ne može biti spora. Svoju ordinaciju je ukrasio originalno krivotvorenim dokazima o ekspertskom hirurškom znanju, i doučavanju na uglednim školama humane rezbarije. Uz priznanja, povelje i fotografije sa jednako slavnim estetama, koji se oštricom bore protiv originalnih vajarskih zahvata prirode.

Ugled doktora masera Save bio je toliki, da je čak u Tirani održao trodnevni seminar moguće istinskim estetama, i to o najnovijim dometima u toj grani privrede. Kako se, na primer, osteofilimanganom i negašenim krečom kalcifikuje deformisana nazalna sluznica. Ili, kako se pravi rez koji od normalnih usana pravi zečje, a one se ispunjavaju alkalnom suspenzijom soka filadendrona, ginka, koprive, domestosa i hajdučke trave. Sava je napamet naučio ili izmislio stručne pojmove koji ne postoje, ili ne znače ništa. Ali su njegovim ovcama zvučale učeno i potpuno uverljivo. Cene od 2-9000 evra, a za posebne domete, tamo gde rade dleto, čekić i satara – i mnogo više.

U foteljama su sedele žene, trpeći neslućene bolove, umirene nadom da će, kad skinu zavoje videti Afroditu umesto sebe. Doktoru Kneževiću se kao asistent našla rođena majka, radnica hortikulture, pre no što je dala sve od sebe u borbi za doprinos nakaznosti.

Britanska glumica Ema Tompson, ekstremni protivnik nasilnih izmena na licu i telu javno je prozvala neke žene iz svog sveta. One se smeju tuđim osmesima posle odranih koža i zamrznutih usana, izgubile su mimiku, nemaju grimase. Postale su neko drugi. Ipak na tom besmislenom poslu neuspešnog zaustavljanja vremena i nasilja nad prirodom, zarađuju se nebrojeni novci, iako nekadašnje zvezde liče na dečije pokušaje u plastelinu.

Kako se Sava Knežević, skromni maser iz Batajnice, uopšte dokopao tog posla? Šta je masaža? Mešenje nečije oznojene telesine za 800-1000 dinara. Teže od berbe malina. Izgleda da ga je naglašena obdarenost salom – koje kod sebe nije isisavao – isključila iz nadmetanja za totalnu masažu.

On je dobro video da ovde diploma ne znači ništa. Znao je da su mnogi sa osnovnom školom postali doktori nauka. Učenje je skupo, ali diploma ne. U traganju za lepotom postoji ogromno polje za neslućene poduhvate. Ko je još sa blenderom u glavi zadovoljan svojim izgledom?

Pred sobom gledamo kreature koje je neko preradio i pustio u svet, krojeći zarđalim makazama njihovu zavodljivost. Ali u tom poslu su važne dve ključne stvari koje su uzdigle Savu u sam vrh srpske i balkanske estetske hirurgije: svako može sa sobom da uradi šta želi. Niko te ne pita za školu, budi šta hoćeš, radi šta ti dođe pod nož.

Sve je išlo dobro, dok su Savine žrtve bile uverene da tek postaju boginje lepote, jer ih od skromnog naravnog materijala u princeze pretvara u svetu čuveni srpski Fredi Kruger sa Terazija, uz asistenciju majke cvećarke.

Iznenada se u čaršiji čuo glas unakaženih žena. Usne, nosevi, uši, jagodice, grudi, zadnjice, u izradi doktora Save – sve je to, uz brojne teške infekcije i deformacije – konačno dobilo kubističko-fovističku verziju ovdašnje estetike lica i ostalih aduta ženske lepote.

Javile su se mnoge zvezde, bilo u usponu bilo u padu, kojima je doktor Knežević upropastio estradne karijere svojim mesarskim džaranjem po njihovim telima. Neke radove su valjda probali da isprave istinski hirurzi, ali uz slabe rezultate. Nakaznost je samo dobila svoj konačni šarm.

I šta sad? Sava je sa milom majkom u pržunu, a lista čekanja kod njega, kako se čuje, nije se smanjila. Kad se smiri gužva, vratiće se poslu koji najgore zna. Proizvodnja rugoba nije veliki zločin niti dokaz da ih ovde nije donela opšta infekcija. Kao i doktora Savu.

U svemu oko majstora Kneževića postoji bar jedna dobra stvar, zaustavljena na granici karikature i straha. Sasvim izmenjeno lice jedne ministarke opsednute svojim nejasnim izgledom, kao da dolazi iz galerije Savinih ranih radova.