Umesto In memoriam – Jelisaveta Vasilić
Jelisavetin putokaz
Zajedno sa Vericom Barać, Zagorkom Golubović i Miroslavom Milenović, Jelisaveta Vasilić je bila jedna od četiri heroine antikorupcije u Srbiji, koje su bile na udaru zbog borbe da Srbija postane država, pri čemu je jedan od napadača na njih bila sama vlast, što ćutanjem na njihove izveštaje, što onim izrečenim na njihov račun
Кao saradnik Saveta za borbu protiv korupcije bio sam privilegovan da od 2003. do 2009. godine prisustvujem sastancima institucije koja je nastala kao prelazna institucija sa ciljem da otelotvori ideale petooktobarskog bunta, a to su vladavina prava, javnost i integritet institucija. Neću preterati ako kažem da su sednice Saveta bile svojevrsna antikorupcijska akademija.
Osnovan od strane Vlade Republike Srbije u prvim mesecima 2001. godine, Savet je preživeo i postao simbol borbe protiv korupcije u Srbiji iako je ta uloga bila namenjena Agenciji za sprečavanje korupcije, koja je trebalo da Savet stavi u senku. To se nije desilo!
Кljučnim razlogom za to smatram način izbora članova Saveta, odnosno postizanje dogovora prvoizabranih članova Saveta sa premijerom Zoranom Đinđićem da Savet predlaže, a Vlada prihvata ili odbacuje nove članove Saveta. Prvi put je jedna antikorupcijska institucija dobila pravo na kadrovsku samoreprodukciju, tj. mogućnost da sama bira svoje članove prateći svoje potrebe i prioritete, čime je gradila svoj institucionalni integritet.
Tako je Savet postao svojevrsna fabrika institucionalnog i profesionalnog integriteta. To je prepoznala javnost. Ovo pogotovo važi za one koji su imali probleme sa korupcijom, koji su se svojim predstavkama obraćali Savetu, ali i za delove vlasti koji su bili (sa)učesnici u sprečavanju uspostavljanja vladavine prava, integriteta institucija i slobodne javnosti koji su radili na njegovoj opstrukciji, pasivizaciji i etiketiranju.
U takvom ambijentu Savet je svoje odluke donosio konsenzusom, u čijoj osnovi nikada nisu bili tzv. truli kompromisi već debata stručnjaka sa integritetom, na bazi činjenica koje su stavljane u kontekst (jačanja) vladavine prava, integriteta institucija i javnosti. Za Srbiju u kojoj su institucije zarobljene, prava građana zavise od njihove moći, a ne od zapisanog u Ustavu i zakonima, na čijem poštovanju insistiraju džepovi slobodne javnosti, to je bila prva terapija.
Drugi stub integriteta Saveta je činjenica da i pored različitosti članova i članica po profesijama iz kojih su dolazili, ideološkim svetonazorima i ličnim habitusima, njegove članove i članice je spajala posvećenost borbi za vladavinu prava, javnost i integritet institucija. To su ujedno bila tri stuba Savetovog modela borbe protiv korupcije za koji ni do danas u Srbiji nema razumevanja.
Ako me pamćenje dobro služi, Jelisavetu je za članicu Saveta predložila Verica Barać kao vrsnu pravnicu, advokaticu i sutkinju sa ekspertizom u oblasti privrednog prava, ali i osobu kojoj nije bilo strano i javno angažovanje po cenu gubitka posla zarad zaštite vladavine prava i integriteta sudijske profesije u vremenu kada je režim bio spreman da krši zakone čuvajući vlast i brišući volju građana izraženu na lokalnim izborima 1996. Valja podsetiti da Jelisaveta nije vraćena u sudstvo nakon petooktobarskih promena, kao i da nije bila dovoljno dobra kandidatkinja za predsednicu Trgovinskog suda.
Dolaskom Verice Barać 2003. godine umesto analitičko-savetodavnog tela, Savet se otvorio prema javnosti i počeo da radi izveštaje o primerima sistemske korupcije. Tako sastavljeni izveštaji su se bavili ključnim procesima u tranzicionoj Srbiji, a to su pre svega procesi privatizacija, stečaja i raspolaganja javnom svojinom i novcem. Ovako sačinjeni izveštaji su dostavljani Vladi, a nakon sedam dana i javnosti. Cilj je bio stvoriti antikorupcijsku javnost, jer u situaciji kada nema razvijenih institucija sa integritetom i gde je primena zakona upitna, javnost je jedini garant (pre)ostale državnosti i njene regeneracije.
Piše: Zoran Gavrilović
saradnik Biroa za društvena istraživanja, nekadašnji saradnik Saveta za borbu protiv korupcije
Foto: Zoran Lončarević
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 24.6.2021.
