Draža Petrović, kolumna za portal N1
Srpski ekstremni desničar je osoba koja ne zna jednačenje suglasnika po zvučnosti, osobito onaj deo gde zvučni suglasnik „b“ prelazi u bezvučni „p“, što i vrapci znaju. Pardon, što i vraBci znaju. I svuda nastupaju pod geslom: "JePeš gramatiku, sačuvajmo srBstvo".
Pa imamo gomilu srBskih desničara, SrBskih časti i SrBskih akcija, jedino je, od svih njih, Miša Vacić naučio jednačenje suglasnika po zvučnosti pa je svoju organizaciju nazvao Srpska desnica. Sa P. Što je svakako pohvalno. I retka vrlina Miše Vacića.
I onda je pre neki dan Miša Vacić podigao visoko srpsku desnicu. Ali svoju.
Ako niste primetili, na onoj fotografiji kada je Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke, na zgradu Radio-televizije B92 u Bulevaru Zorana Đinđića lepio plakate Bulevar Ratka Mladića, u predelu iza Vučićevog desnog ramena vidi se dražesni lik Miše Vacića.
Mladog Miše Vacića, koji tad nije bio desna ruka, već desno rame genseka Vučića.
Četnaest godina kasnije gensek Vučić je spletom neverovatnih okolnosti postao predsednik Srbije, iako se svak normalan pita: “Na koju foru, keve ti?”, a Miša Vacić je takođe uznapredovao – postao je ponos srpske vojne industrije, koja je pored oklopnih vozila “Miloš” i “Lazar” izumela jedan ne tako sofisticiran, ali originalan uređaj – nenavođeni projektil “Miša”.
-Na koju foru, keve ti? – pitaju se takođe svi prinuđeni da prate putanju nenavođenog projektila “Miše”, koji svako malo eksplodira na nekom neverovatnom mestu, a poslednji put je to bilo u Rimu, na nekom skupu ekstremnih desničara, mada je Miša Vacić idealan za skupove totalnih levaka.
Miša je dakle bio na skupu desničara u Rimu gde je okupljene pozdravio fašističkim pozdravom, poluzdignutom desnom rukom, ali mu niko od svetskih desničara nije uzvratio.
-Pa nismo mi baš tol’ke budale! – mora da su pomislili svetski desničari kada su videli Mišu Vacića kako salutira ko Musolini dok ga snima kamera, kako bi svima pokazao da je veći fašista i od fašista, i veći Musolini od Musolinija. I očekujući da mu braća po desnici uzvrate, al’ mu niko nije uzvratio, jer, ko što rekosmo, svetski desničari su hteli da organizuju samit svetskih ekstremnih desničara, a ne samit svetskih ekstremnih budala.
Samo ekstremna budala srpskog roda, naime, može salutirati fašističkim pozdravom, iako je kao deklarisani srpski nacionalista valjda upoznat sa okolnošću da su Srbi u svojoj istoriji stradali od fašista i nacista.
Problem sa nenavođenim projektilom Mišom je što bi da se umili svakom na koga naiđe pa njegova dražesna pojava pijanog konobara sa vašara u Virovcu, dovodi u sumnju mogućnost da bi Miša, da ode recimo na skup ekstremnih lovaca, pucao sam u sebe da bi pokazao domaćinima kako se love divlje svinje. Ko da oni to ne znaju i bez Miše.
Kada bi otišao na skup ekstremnih sportista skakao bi sa litice bez paraglajdera, kako bi dokazao da je ekstremniji sportista od svih eksktremnih sportista.
Tako je bilo i sad. Da bi dokazao da je veći Musolini čak i od Musolinija, salutirao je fašističkim pozdravom, a sledeće godine, na narednom svetskom ekstremističkom samitu, verovatno će obesiti sam sebe naopačke na nekom italijanskom trgu, kako bi dokazao da je totalni Musolini. Jerbo je Musolini, to znate, baš u tom izuzetnom položaju završio karijeru.
E sad, vratimo se na početak – Miša Vacić je onaj čovek koji je pre 14 godina bio desno rame genseka Vučića, te mu je ostao umemorisan telefonski broj genseka Vučića kad je ovaj avanzovao u predsednika Vučića, te ga često zove telefonom. Čuj često, hiljadu puta dnevno.
To je najpre otkrila Marinika Tepić, a onda je predsednik na Pinku objasnio slučaj:
-Zamislite, najveći zločin što sam razgovarao sa Vacićem. On je mene zvao hiljadu puta, i ja sam mu se javio. Javljao sam se tako stotinu puta gorim ljudima kao što su Jeremić, Ðilas, baš u to vreme, pre ili posle toga – objasnio je predsednik
U prevodu – predsednik je diplomatskim rečnikom rekao otprilike: “Gomila budala ima moj telefon, zovu hiljadu puta, i ja im se javim jednom! Recimo, Miša Vacić, on je totalna budala, po hiljadu puta zove, ali je Đilas sto puta gori od njega”. Zato što je Đilas merna jedinica Srpske napredne stranke.
Znači, ako se predsednik javi Miši Vaciću na telefon iz neverovatnog 999,9 pokušaja, dokaz je da predsednika ne dobija lep, već uporan.
Ali, što bi se uopšte neko javljao Miši Vaciću, ej, Miši Vaciću, nenavođenom projektilu, izmišljenom da skine malo glasova Dverima i ostaloj antivučićevskoj desnici, što Miša retko uspeva, jer ni srpski birač nije baš tol’ka budala.
Predsednik je, moguće, lepak za budale, ali su, čini se – i budale lepak za predsednika – tako da je sasvim normalno da traje to prijateljstvo iz vremena Bulevara Ratka Mladića, predsednika koji je sa skupštine govorio da će ubijati 100 za jednog, i drugog koji fašistički salutira i parafrazira svog idola: “Dajte mi jedan broj predsednika Vučića, ja ću ga zvati 1000 puta dnevno!”
Nenavođeni projektil Miša, naime, ima jedan nedosanjan san i veliku nadu: ako je Vučić ovako daleko dogurao, a radio je od mladosti sve isto što i Miša Vacić, jedino u karijeri nije salutirao ko fašista, onda su velike šanse da i Miša Vacić postane predsednik.
Vučić je, naime, postao idol svakom ispodprosečnom egzibicionisti, jer ako je uspeo Vučić posle onakve samoubilačke karijere, zašto to ne bi mogli i oni. Negativna selekcija je majka Srpske napredne stranke.
A biće da je negativna selekcija i majka Srbije.
