Dejan Tiago Stanković, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Iz Brisela nam je pre neki dan stigao izveštaj u kome se navodi da se Srbija više ne kreće u pravcu EU, posebno u oblasti vladavine prava. Naša vlast, kojoj je ulazak u EU navodno prioritet, ne deluje zabrinuto. Zašto li je tako?
Nekako u isto to vreme, Bugarsku, članicu EU, posetila je Laura Кoveši, vrhovni tužilac Evropske unije. U Sofiji su je dočekali protesti građana protiv vrhovnog tužioca Bugarske, koga krive za zataškavanje slučajeva korupcije, narušavanje poverenja građana u državu i stvaranje opšte klime nekažnjivosti. Naime, u toj zemlji, najsiromašnijoj i najkorumpiranijoj u Uniji, po mnogome najsličnijoj našoj, do sada nijedan visoki funkcioner nije izveden pred sud pravde. Кoveši, koja je odnedavna zadužena za procesuiranje međunarodnih poreskih mućki i pronevera EU fondova, podsetila je Bugare da je u EU pred pravdom svako jednak, i da svako za koga postoje sumnje da krši zakon mora biti predmet istrage. Zamolila je građane koji znaju za slučajeve korupcije da ih prijave preko veb-sajta Evropskom tužilaštvu.
Za Lauru Кoveši smo već čuli. Ona je Rumunka, pre nego što je došla na čelo EU tužilaštva stekla je reputaciju supertužioca kao načelnik Antikorupcijskog tužilaštva u Bukureštu. Za njenog mandata na sudu su završile desetine rumunskih predsednika opština, skupštinskih poslanika, nekolicina bivših ministara i bivši predsednik vlade, ali i ministri na funkciji, od kojih je jedan pravo iz fotelje završio u pritvoru. Pred pravdu je izvedeno stotinu bivših sudija i tužilaca, za više od 90 odsto je utvrđeno da su krivi. Laura nije delovala sa blagoslovom vlasti i po mišljenju tadašnjeg ministra pravde zloupotrebljavala je funkciju, primoravajući svoje podređene da se koncentrišu na visokopozicionirane osobe, ne bi li privukla pažnju medija i simpatije javnosti. Кada su 2018. napokon uspeli da je smene, narod je stao uz nju u masovnim uličnim manifestacijama. Ipak nije ostala na tom mestu, kandidovala se za evropsku funkciju. Najbitnija njena zasluga je što su uz nju građani Rumunije stekli poverenje u pravosuđe, a to je veoma važno.
U Srbiji, kažu istraživanja, poverenje u pravosuđe nikad nije stajalo gore. Advokati tvrde da sve više klijenata dolazi kod njih sa idejom da posao advokata nije da ih zastupa u pravednom suđenju pred sudom, već da nešto smulja i sredi, da nekog podmiti.
Nema tu šta da nas čudi, nerešeni ili zataškani slučajevi se množe. Imali smo svašta, od pada vojnog helikoptera i pogibije sedmoro njegovih putnika, do slučaja nestanka dva minuta ključnog dokaza za ubistvo građanke na naplatnoj rampi, imali smo rušenje u Savamali, imali smo Кrušik, očigledno je da smo spomenik Nemanji preplatili, da su pojedinci iz vlasti upleteni u aferu Jovanjica, ali time kao da se niko ne bavi. Čeka se, izgleda, da vreme prođe, da se sve zaboravi.
Na vrhu našeg tužilaštva je već osam godina ista gospođa, Zagorka Dolovac. Ona ne voli pažnju medija i ne čini ništa da se omili narodu, ali je kod režima jako popularna i spremni su da joj daju još jedan mandat. Ako ni za šta drugo, gospođa Dolovac je jedan od najvećih krivaca za to što manje nego ikada verujemo u pravosuđe. Ona, makar naizgled, ne radi svoj posao, a na pitanje čim li se bavi, kako joj toliko toga promiče, niti znamo odgovor, niti je ona voljna da nam objasni. Ne oglašava se, ne reaguje ni na kakve prozivke.
Vratimo se na početak. Zašto se naše vlasti ne brinu zbog izveštaja EU? Zato što zemljama članicama EU ne gine vladavina prava, to je uslov za članstvo, a neselektivna pravda, koja neće praviti razliku između građana, ne odgovara svima, posebno ne režimu koji slabo poštuje zakone. Ukoliko bi umesto Zagorke došao neko drugi, neko s petljom, bolji, snažniji i čestitiji tužilac koji bi radio svoj posao, bratiji na vlasti pretio bi zatvor. Naravno, bratiji je u životnom interesu da do toga nikako ne dođe, a kako oni drže sve konce i ne libe se nikakvih metoda, imam utisak da će Zagorka po svoj prilici ostati gde je, a da mi građani do vladavine prava imamo još da se načekamo.
