Danica Popović, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Ne znam zašto samo Švajcarci uspešno koriste referendum. Ruku na srce, bolji smo od njih. Tri puta sporije nam pada BDP, imamo mlađeg predsednika države, da ne nabrajam dalje... ali eto, mi i dalje sve odluke donosimo u parlamentu. I stalno čekamo da Atlagić i Čomićka izglasaju naše bolje sutra, kao da ne vidimo da Zapad njihove odluke više ne priznaje - i otvoreno poručuje da smo na korak do autokratije.
Rešenje, ipak postoji: za sve šta treba, raspisaćemo referendum. Za razliku od Švajcaraca, naš će biti bez prisustva medija. Gluva soba, takoreći: viči koliko hoćeš – niko te ne čuje. A ovde je već tako. Nedavno je nekoliko opozicionih medijskih prvaka, u najgledanijim emisijama, konstatovalo da ih više ne prepoznaju - ni na pijaci ni na ulici. I kako bi, kad se javljaju iz gluve sobe?
Upravo je sad, u gluvoj sobi Olje Bećković, ispričana priča o novom privrednom čudu u Srbiji, koje donosi prihod od najmanje 19 milijardi evra godišnje i čiju ekonomsku opravdanost niko ne spori. Automobili, naime, polako prelaze na električni pogon i trebaće im baterije. A Srbija je puna jadarita, a u njemu litijuma, koji nije ništa drugo nego – nova nafta za baterije električnih automobila. Dakle, ono što su do juče bili Arapi sa naftom, sad će biti Vučić, sa jadaritom. Dakle, Vučić je pronašao - Eldorado!
Ipak, umesto nafte, mi ćemo iz zemlje vaditi mineral koji ima gotovo isti hemijski sastav kao kriptonit, izmišljeni mineral iz svemira, koji je, kao što znamo, u rukama Leksa Lutora bio smrtonosna pretnja čuvenom strip-junaku, Supermenu. I ovaj naš mineral, jadarit, kao da je pravljen za Leksa Lutora. Osim što je ruda puna arsena i drugih otrova, sam postupak prerade liči na filmove strave i užasa. Svaki dan će odnekud dovoziti hiljadu tona sumporne kiseline, zagrevati na temperaturi od 250 stepeni, mešati sa 8.000 kubnih metara vode – a kad se postupak završi, taj vreli otpad će lepo da izliju u Jadar, pa dalje u Drinu i Savu. Ako se za trenutak setimo da se sve to dešava 120 kilometara od Beograda, ne treba nam puno pameti da zaključimo da će, uz malo jaču promaju, sumporne kiše za par sati stići do Beograda i potrovati nas - za sve pare!
Nije novost da svaka priča sa Vučićem liči na trećerazredni horor film, ali ovde se baš istakao: vađenje i preradu jadarita izvodila bi kompanija Rio Tinto, nadaleko čuvena po slobodnom ispuštanju otrovnih materija u reke u Papua Novoj Gvineji. Ili po tome što su dinamitom rasturili pećine Aboridžina stare 46.000 godina. I sad, kaže Vučić, on i Rio Tinto nas vode – u bolje sutra?
Pa ipak, kaže Vučić – ne odlučuje on, nego narod. On će raspisati referendum o Rio Tintu, ali lokalni - jer ova ekološka katastrofa može da utiče samo na katastar gde se rudnik nalazi i gde je Vučić već obezbedio 100 odsto glasova na referendumu. Ima li nekoga kome nije jasno šta je mislio kad je rekao: „Umirem od smeha kad gledam demonstracije... demonstriraju, kažu zbog Rio Tinta, tamo će da nastane katastrofa, neće nikakva katastrofa da nastane.“
Samo da ne zaboravimo – ne gube svi od ovog posla. Predsednik Narodne stranke sumnja da je reč o korupciji: „Rio Tinto, po informacijama koje su mi dostupne, sponzoriše Rudarsko-geološki fakultet sa 100 miliona dinara, Mašinski fakultet dobio je 10 miliona dinara, Građevinski fakultet i Zavod za javno zdravlje po 12 miliona.“
A iz izvora u gluvoj sobi do Tvitera dopiru vesti da će i opozicija dobro zaraditi ako zaćuti o Rio Tintu, ako izađe na naredne izbore i ako pusti Vučića da završi posao oko predaje Кosova.
Uz takav pritisak na sve igrače, lako se čovek upita - nije li ovo zavera protiv Srbije? Nije zavera, biznis je u pitanju. Zar Zapadu nije bolje da se baterije proizvode u Srbiji, nego da ih dovoze iz neke Crne Afrike, pa da transport košta više nego sama ideja o električnim automobilima?
A kada završe sa jadaritom, Zapad ovde ima sledeći projekat, a to je – Кosovo. I kad Vučić ponovo „umre od smeha“ nad sudbinom Кosova, znajte da nas i tu čeka glasanje sa naručenim ishodom. I tu bi bilo zgodno da se sprovede referendum.
Jer u gluvoj sobi, svaki referendum prolazi – i pre nego što se raspiše.
