Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Sve je počelo nekako spontano, onako kako samo SNS to ume. Par lokalnih stranačkih odbora okupilo se kako bi izglasali nepoverenje Nebojši Stefanoviću. I onda se zakotrljala grudva koju je nemoguće zaustaviti.
Nebojša nije bio dobar. Nije dobro radio svoj posao ministra unutrašnjih poslova, a nije bio baš ni primeran vojnik partije, primetiše na samom početku odbori u Nišu i Čačku.
Nedugo zatim oglasio se i funkcioner Srpske napredne stranke i pasionirani tviteraš Vladimir Đukanović. Podržao je Đuka ideju o smeni Nebojše Stefanovića, ali zašto tu stati? Treba smeniti i kompletan beogradski odbor SNS-a, predloži vazda konstruktivni Đuka. Кad već čistimo, onda hajde da čistimo kako treba, nema mesta za lojalne Nebojši, pa zar nije oko beogradskog odbora i nastao ceo raskol, ko je pomenuo Andreja Vučića, ne znam nikakvog Andreja Vučića.
I kao da je istup Đukanovića nekako dao krila hrabrosti odborima širom Srbije. Ako sme on da se suprotstavi zlom Nebojši iz Beograda, pa onda je i dužnost svih njih da to urade. Nizali su se odbori, utrkivali ko će Nebojšu da smeni brže, jače i bolje, a to što su ga najsrčanije smenjivali često oni koje je on stvorio i doveo tu gde jesu, ne govori o neprincipijelnosti i izdajničkom mentalitetu, naprotiv. To govori o neviđenoj demokratičnosti stranke i činjenici da nema zaštićenih i nedodirljivih. Trpeće posledice svako ko prisluškuje predsednika, mulja sa oružjem i ime mu počinje na N a zaršava sa ebojša Stefanović.
Zanimljivo, tabloidi u smeni Stefanovića nisu videli zanimljivu temu. Nijedan od provladinih medija o ovom događaju nije izveštavao. Zli jezici bi rekli da je to zato što nije baš prijatno priznati da u tako monumentalnoj i jedinstvenoj organizaciji postoji ogroman raskol i da je sve počelo da se raspada iznutra, ali tabloidi u stvari samo imaju obzira prema čitaocima.
A čitaoci još nisu svarili ni Vučićevu priču da je Belivukova banda mlela ljude i pravila ćevape od njih! Dobro, „nisu svarili“ možda nije baš najsrećniji izraz. Nisu procesuirali, eto, a već treba da ih zatrpamo pričama o smeni izdajnika Nebojše? Polako, ima vremena za to. Možda im saopštimo jednom. Sećate li se, dragi čitaoci, dana kada su vam se zgadili ćevapi? E, pa, imamo da vam kažemo nešto, nije baš mnogo bitno, ali možda vam je promaklo, a može da objasni gde je odjednom nestao Nebojša. Ne, ne, nije poslat da bude ambasador u Moldaviji, ne brinite.
Ipak, najveća misterija u celoj ovoj priči je ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Mnogi odbori su, naime, izglasavajući nepoverenje Nebojši izglasavali i nepoverenje Zlatiboru. I nije baš najjasnije zašto. Čak je i Lončar u fazonu: „Dobro, Nebojša, to je okej, ali što mene, brate?“ Nije valjda da su naprednjaci posle sedam godina shvatili da nije dobro da na mestu ministra bude čovek sa toliko upitnom prošlošću? Ili mu pak zameraju što Srbija nije prva napravila vakcine protiv korone, iako je Lončar tvrdio da „imamo ljude koji to stvarno znaju“? Ili to što je korona i dalje tu, iako smo je prošle godine slavodobitno pobedili? Ili su jednostavno morali još nekoga da smene da Nebojšina smena ne bi izgledala kao da imaju nešto lično protiv njega? Sve su ovo pitanja na koja odgovore verovatno nećemo saznati, pošto ih ima samo jedan čovek. Dobro, i možda Nebojša. Ako je neka bubica za prisluškivanje još ostala u funkciji.
