Rambo Amadeus, Svetski Кilo Car
Od hejta nema selameta
Svi žele da budu na vlasti, makar na pet minuta, uključujući i mene. Ja sam taj problem rešio na artificijalan način, proglasio sam se za Cara. Demokratski politički sistem ima milion mana, ali je do sada ipak najbolji, najbezbedniji. Samo od zrelosti, obrazovanja, emancipovanosti i karaktera društva zavisi kako se taj sistem primenjuje
Antonije Pušić kaže da je njegovo umetničko ime „konspirativno-estradno“, i da ne treba u njemu tražiti druga značenja. Neka bude tako, ali pseudonim mu svejedno stoji kao po meri skrojen. Nije prezao od toga da ratuje sam, kao na „Beogradskom proleću“ 1992, kada je od srca pomenuo majke koje je trebalo pomenuti. Time nalikuje Džonu Rambu, s tim što naš Rambo vodi pravedne borbe, za razliku od američkog specijalca.
I nadevak Amadeus je prikladan, jer su i onaj salcburški i ovaj novljanski zacarili smelo razvijajući muziku. Ovih dana Rambo Amadeus ljudima traži da budu smeli u ekološkim borbama. I tu je bio preteča. Godinama pre nego što je ekologija izbila na početne strane domaćih portala, u cilju održivog razvoja dobrovoljno je srezao svoju titulu za red veličine - sa Svetskog Mega Cara na Svetskog Кilo Cara.
Кako vam izgleda „psihološko-propagandni komplet“ srpskog režima? Šta je u njemu najvažnije - toljaga, šargarepa ili novine?
Ljudsko društvo postalo je društvo spektakla. Televizija je, dakle, najvažnija, ona je i kazna i nagrada. Mislili smo da je te-ve mrtav, ali nismo računali na činjenicu da većina i dalje nema naviku da čita.
Ima li nekog „pe-pe kompleta“ koji možete preporučiti opoziciji? Ili predlažete politički revolucionarnu ideju - da pričaju istinu, pa kako bude?
Teško je koncipirati propagandu ako većina ljudi sa pravom glasa „ne želi da se bavi politikom“. Ne treba izgubiti iz vida ni da su zakoni uglavnom napisani dobro, da na papiru sistem nije loš. U našem društvenom sistemu najslabija karika ipak je pojedinac, njegova višegeneracijska navika da se „ne bavi politikom“. Vjerujem da će se nakon sto godina vježbanja demokratije tadašnji građanin navići da pripadnici vlasti i opozicije redovno mijenjaju uloge bez neke teške drame.
Često se čuje teza da Vučić hoće da bude „regionalni Tito“. Ima li iko šansi za takvu rolu budući da su nacionalne trube iz devedesetih i dalje muzički hit?
Zašto da ne. Svi imaju jednake šanse. I ja sam sebe proglasio Svetskim Кilo Carem, i niko se nije bunio, niti me opovrgao. Sve dok ne kršim zakon, imam pravo na to.
Кažete da je umetnikov zadatak da se distancira od vlasti, da ne sme da bude dvorska luda. Da li biste otišli i dalje, i rekli da je dužnost čoveka da bude protivnik svake vlasti, kakva god bila, makar je i sam juče izabrao?
Svi žele da budu na vlasti, makar na pet minuta, uključujući i mene. Ja sam taj problem riješio na artificijalan način, proglasio sam se za Cara. Demokratski politički sistem ima milion mana, ali je do sada ipak najbolji, najbezbjedniji. Samo od zrelosti, obrazovanja, emancipovanosti i karaktera društva zavisi kako se taj sistem primjenjuje.
Razgovarao Marko Lovrić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 6.5.2021.
